Čitaoci magazina Travel + Leisure odabrali su najbolje evropske gradove poznate po hrani, arhitekturi i sadržajnoj turističkoj ponudi u godišnjoj anketi „World’s Best Awards“ za 2023. godinu. Interesantno je navesti da se na listi među najboljih 15 gradova našao i jedan iz našeg regiona, u pitanju je Ljubljana

Svake godine magazin Travel + Leisure anketira svoje čitaoce kako bi napravio različite liste. Od najboljih destinacija za siti brejk, do gradova sa najboljom hranom, čitaoci dele svoja iskustva i svoja mišljenja. Ove godine je odabrano 15 najboljih evropskih gradova po najrazličitijim kriterijumima, a među njima se nalazi i prestonica Slovenije.

Publika se posebno izjašnjava o najboljim hotelima, odmaralištima, gradovima, ostrvima, kruzerima, spa centrima ili avio-prevoznicima. Gotovo 165 000 čitaoca je popunilo anketu, što je ukupno 685.000 glasova za preko 8.500 jedinstvenih sadržaja globalno. Gradovi su detaljno ocenjeni prema određenim kriterijumima. To su atrakcije, kultura, hrana, druželjubivost, šoping i ukupna vrednost za novac.

Najbolji grad je Istanbul, i nalazi se na prvom mestu kao najinteresantniji grad, najviše zbog arhitekture, istorije i hrane. Čitaoci posebno hvale ovaj grad jer nudi najviše za najmanje novca. Na drugom mestu se nalazi Firenca iz Italije, a na trećem je večni grad Rim. Pored njih, tu su gradovi iz Austrije, Češke, Španije ili Francuske.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Interesano je navesti da se na sedmom mestu nalazi Ljubljana, glavni grad Slovenije. Ljubljana je poznata kao grad za znatiželjne i avanturiste. Grad je riznica uzbudljivih tajni i prirodnih radosti, ponosna zelena prestonica Slovenije koja uvek rado dočekuje sve putnike željne kulture, umetnosti i zabave. Ljubljana je posebno dobro poznata po velikim zelenim površinama koje pružaju opuštenu atmosferu.

Više o kompletnoj listi najboljih gradova u Veropi za 2023. godinu pronađite na zvaničnoj internet stranici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Da li klasično letovanje na Mediteranu ima budućnost? To je pitanje koje sve češće postavljaju putnici željni opuštanja u južnoj Evropi, budući da su temperature u toj regiji u julu čak i prelazile 40 stepeni Celzijusa

Turistička industrija, koja daje značajan doprinos evropskom bruto domaćem proizvodu, mogla bi biti izložena znatnim opterećenjima zbog klimatskih promena. Kako klimatske promene menjaju turizam u Evropi, i kakva budućnost nas očekuje?

Ova pretpostavka više je od nagađanja, jer je potkrepljena činjenicama i brojkama studijom EU komisije. Nedavni toplotni talasi sa temperaturama čak i iznad 40 stepeni Celzijusa u mediteranskoj regiji izazvali su veliku neizvesnost u pogledu rezervacija, navodi Euronews. Španija, Italija i Grčka su među zemljama EU čije su ekonomije posebno okrenute turističkom sektoru.

Studija Evropske komisije pokazala je da su ove godine severne regije posebno imale koristi od klimatskih promena, a južne regije se suočavaju sa značajnim padom turističke potražnje. Mnogi kažu da nema pada, već da dolaze promene.

Više neće biti u fokusu dosadašnje destinacije, odnosno iako će se i dalje birati Francuska, Španija ili Italija, biraće se delovi tih zemalja gde nije toliko toplo. Druga promena nagoveštava da će severnije zemlje biti aktuelnije, odnosno destinacije gde u julu i avgustu nisu visoke temperature. Osim toga, biraće se i alternativne destinacije.

Alternativne i manje posećene destinacije će biti najtraženije

Mauricijus je, na primer, sada deveta najvažnija letnja destinacija za Francuze.  Dakle, postoje promene u ponašanju koje se polako događaju. Ali to ne znači da će turizam propasti u zemljama poput Grčke, Španije i Italije. Sezona neće biti ograničena na jul i avgust, već će se produžiti. Te zemlje će biti aktuelne i na jesen i na proleće. Što to znači? Ljudi će putovati u Španiju u proleće, na grčka ostrva u jesen, a leti u Nemačku ili Holandiju, na primer.

Evropa je i dalje najposećenija regija na svetu, pokazuju podaci Svetske turističke organizacije (UNWTO). U 2020. godini u Evropi je ostvareno 41% svih svetskih prihoda od turizma i zabeleženo čak 51% svih međunarodnih dolazaka.

Ove promene dešavaće se postupno, a ne odjednom. Turistički stručnjaci u zemljama poput Španije, Grčke i Tunisa moraju biti spremni da će broj posetilaca biti manji u julu ili avgustu. Međutim, turista će takođe biti više u aprilu ili junu u budućnosti. Pored toga, većina rezervacija za letnju sezonu je napravljeno u prvoj polovini godine, tako da će trenutni događaji uglavnom uticati na last minute rezervacije, a one čine manjinu rezervacija.

Klimatske promene neće sprečiti ljude da odu na more, planine ili jezera, da posete razne istorijske gradove ili otkriju nova mesta. Pored toga, dobro je da postoji trend potražnje turista prema zemljama koje nude više za manje novca.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Procene Evropske komisije za putovanja pokazale su da četiri zemlje posebno imaju koristi od ovakve trenutne situacije. To je Srbija sa rastom turističke potražnje od 27% u tekućoj godini, Bugarska sa 21%, Crna Gora sa 12% i Turska sa rastom od 9%.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Prosečne cene hotela u Evropi su ove godine porasle zbog inflacije, dok su cene avionskih karata najviše u poslednjih pet godina. Budući da potrošači sve više pažnje obraćaju na visoke cene zbog velike inflacije, 80% putnika je promenilo svoje planove za leto

Internet stranica Moneyzine je predstavila evropske gradove i uporedila cene smeštaja, kako bi ublažila finansijski stres turistima ovog leta. Airbnb ili hotel, šta je trenutno povoljnije, i ko nudi veću vrednost za novac?

Kako bi napravili listu, uzet je prosečan trošak po noći za Airbnb i hotele u 35 evropskih gradova, koja je na kraju pokazala da je odabir Airbnb-a ipak ekonomičnija opcija. Među prvih deset koje su uporedili nalaze se čak dva grada iz našeg regiona.

Moneyzin otkriva da Dubrovnik ovog leta ima sedmu najveću cenovnu razliku između Airbnb-a i hotela. Prosečna cena Airbnb-a iznosi 96.84 evra po noći, dok hoteli u tom hrvatskom gradu naplaćuju prosečno 167.98 evra po noći. Viša cena hotela za 42.35% znači potencijalnu uštedu od oko 71 evra za putnike ukoliko odaberu Airbnb. Pored Dubrovnika, tu je i Kotor iz Crne Gore, gde smeštaj u Airbnb-u košta u proseku 65.96 evra, a hotel 109.88 evra, što je za 39.97% više.

Istanbul je evropski grad u kom Airbnb pruža najbolju vrednost za novac, sa prosečnom cenom noćenja za Airbnb 40.46 evra koje je 61.77% jeftinije od hotela.

I pored toga što je Airbnb jeftiniji i pruža pristupačniji odmor, hoteli nude ono što njemu nedostaje, a to su vrhunska usluga, komfor i širok spektar sadržaja u svim godišnjim dobima. Sve više hotela iz našeg regiona svojim gostima obezbeđuje upravo ovo, personalizovani pristup svakom gostu i udovoljava njihovim potrebama. To više nije praksa samo u prestonicama, već i u ostalim turističkim centrima i destinacijama, kao što su planine, jezera ili spa i wellness centri.

Više o ostalim gradovima i cenama smeštaja pronađite na zvaničnoj internet stranici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.