U okviru projekta „Umetnost u prolazu“ postavljen je jedanaesti model murala za slepe i slabovide osobe, i to u prostorijama socijalnog preduzeća kafe-bar „16“ u Cetinjskoj

Jedanaesti model murala je urađen za rad poznate umetnice Jane Danilović, koji se nalazi na zidu u kafe-baru „16“. Umetnica je ručno oslikala model (koji predstavlja pticu), koji je postavljanjem postao sastavni deo murala i inkluzivno umetničko delo. Pored modela se nalazi i pločica sa opisom na Brajevom pismu.

Članovi zajednice koji su slepi i slabovidi sada imaju priliku da upoznaju dela uličnih umetnika i u sigurnom prostoru socijalnog preduzeća kafe – bar „16“. U Srbiji ima 12.000 slepih i slabovidih osoba, skoro jednak broj muškaraca i žena. Njihov položaj je težak jer imaju malo mogućnosti za unapređenje ličnog i društvenog statusa. Najčešće i najvažniji cilj je integracija slepih i slabovidih osoba u sve društvene tokove i svakodnevne aktivnosti, a socijalizacija, kulturni život i umetnost su sastavni i važan deo toga.

“Izuzetno je značajno da smo uključeni u projekat u kafe baru „16“, i da će u ovom prostoru moći da se vidi Brajevo pismo kao simbol slepih. Nadamo se da će ljudi biti inspirisani da saznaju više o ovom pismu, a možda će poželeti i da ga nauče. Sam model ptice pokazuje da postoje grupe ljudi koje umetnost doživljavaju drugačije, pa je još jedan ovakav projekat značajan ne samo za nas već za celu zajednicu – koja će moći da doživi umetnost na jedan novi način.” Izjavio je Nikola Đorđević, predsednik Gradske organizacije slepih Beograda.

“Postojanje dela koja su kroz čulo dodira dostupna slepim i slabovidim osobama, znači da moji radovi i moja umetnost postaju dostupni ljudima koji ranije nisu mogli da je dožive.” – izjavila je umetnica Jana Danilović.

“Socijalno preduzeće kafe-bar “16” predstavlja mesto koje je simbol integracije i slobode, slobode da se uči, radi i učestvuje u svim aspektima života. Ovaj projekat je dodatno istakao upravo te vrednosti i srećni smo da predstavljamo mesto koje okuplja zajednicu” – izjavila je Jasna Bratičević, koordinatorka programa Centra za integraciju mladih.

Modeli murala su inovativni pristup u predstavljanju ulične umetnosti jer se uz  3D tehnologiju omogućava slepim i slabovidim osobama da kroz dodir upoznaju uličnu umetnost i umetnice i umetnike koji stvaraju na ulicama.

Ovo je deseti model u Beogradu, a jedanaesti u Srbiji. Ovog meseca je postavljen model murala i na zidu Doma slepih u Čačku.

Autor projekta je organizacija „Street Art Belgrade“ u saradnji sa Gradskom organizacijom slepih Beograda, a realizaciju je podržalo Ministarstvo kulture.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Svake godine evropska agencija za statistiku Eurostat objavljuje izveštaj o kvalitetu života u evropskim zemljama. Oni rangiraju zemlje na osnovu ankete, i cilj istraživanja je da obuhvate trendove subjektivnog blagostanja evropskih građana na temelju pokazatelja zadovoljstva životom u određenim zemljama

Na osnovu istraživanja i analize mnogih dimenzija kvaliteta života, računajući ekonomske i društvene fatore,  Austrija je najbolja zemlja za život u Evropi. Austrija je dobila ukupnu ocenu 7.9 od 10, što je stavlja na prvo mesto.

Državljani zemalja članica EU su svoje zadovoljstvo životom u proseku ocenili sa 7.1, što je u gornjem proseku. Nakon Austrije, na drugom mestu se nalaze zajedno Finska, Poljska i Rumunija sa ocenom 7.7.

Italija, Španija i Francuska su takođe u okviru proseka sa ocenom 7.1, dok su najlošije ocenjene Nemačka i Bugarska. Nemačka ima ocenu kvaliteta života 6.5, a Bugarska je jedina zemlja EU čiji je rezultat bio ispod ocene 6. Bugarska je ocenjena sa 5.6. Od zemlja regona, najbolje je rangirana Slovenija, koja ima ocenu 7.5, dok je Hrvatska ocenjena sa 6.8.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Istraživanje kvaliteta života predstavljeno je kroz nekoliko kategorija. To su materijalni životni uslovi, stambeni uslovi, zaposlenje, obrazovanje, zdravlje, slobodno vreme, društveni odnosi, bezbednost, upravljanje i okolina. Sve zajedno određuju jedinstvenu ocenu ukupnog zadovoljstva života građana.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Broj putnika na kruzerima je dvostruko veći ove godine u odnosu na poslednju rekordnu godinu za turizam. Kompanije sa razlogom traže od lučkih gradova poput Venecije i Dubrovnika da im dozvole više ulazaka u grad, što je naišlo na neodobravanje stanovnika

Kompanije za kružna putovanja brodovima najbrže su se oporavile nakon pandemije koronavirusa, ako uporedimo druge sektore u turizmu. Ukoliko se trend rasta potražnje u Evropi i Sjedinjenim Državama nastavi, broj putnika na kruzerima bi do kraja godine mogao iznositi čak 31.5 miliona. To je prema zvaničnim podacima čak dvostruko više nego pre četiri godine.

Interesantno je da su sve rezervacije za 2024. godinu popunjene, jer potražnja nikada nije bila veća. Upravo to izaziva strah kod stanovnika nekih gradova na Mediteranu, poput Venecije, Dubrovnika i Barcelone. Oni strahuju od velike navale turista.

Gradske vlasti zbog toga ograničavaju ulaske velikim brodovima u luke sa kojih putnici preplavljuju istorijske centre i opterećuju infrastrukturu. Osim toga, izuzetno negativno utiču na okolinu i remete svakodnevni život građana. U takvim uslovima život je praktično nemoguć.

Venecija je 2021. godine zabranila sidrenje kruzera ispred svog istorijskg jezgra zbog štete koju su veliki brodovi prouzrokovali temeljima grada. Barselona je uvela taksu, odnosno porez za svako pristajanje kruzera. Dubrovnik je uveo pravilo da istovremeno u luci ne smeju da budu dva broda sa po 2.500 ili 3.000 putnika.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Slične mere pripremaju i ostali lučki gradovi širom Mediterana, kako bi sačuvali normalno funkcionisanje ne samo grada nakon horde turista, već i okoline i prirode. Mnogi od njih su uvideli prednosti života bez tolikog broja putnika sa kruzera, jer osim toga što remete mir i prirodu, oni ne donose neku posebnu zaradu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kao i svake godine, od decembra do januara glavni grad Hrvatske biće mesto okupljanja i radosti. Ulice, trgovi, šetališta i parkovi biće puni mirisa kuvanog vina, čokolade i kolača od cimeta, kao i lokalnih delikatesa na brojnim uličnim tezgama. Čak je i čuveni magazin ovaj božićni vašar izdvojio kao jedan od najboljih na svetu

Ugledni britanski magazin Financial Times je uvrstio Advent Zagreb 2023. među najbolje božićne vašare na svetu. Zagrebački božićni vašar je, osim po najboljoj i najukusnojoj hrani, pozant i po klizalištima pod nebom, u kojima uživaju posetioci svih generacija.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Zagreb Tourist Board (@zagrebtourist)

Zagreb svoje božićne aktivnosti ne ograničava samo na jedno mesto, praznično raspoloženje obuzme celi grad, i svaki kutak je posvećen radosti i uzbuđenju, navodi Financial Times. Muzički programi će biti ogranizovani i u koncertnim dvoranama, crkvama i muzejima, kao i na brojnim gradskim trgovima.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Pored zagrebačkog, magazin je izdvojio i božićni vašar u estonskom Tallinu, engleskom Batu, kao i francuskom Monbeljardu. Pored njih, na listi su i božićni vašari u San Francisku i Čikagu, Kopenhagenu, Beču i Sigapuru.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.