Zahvaljujući inovativnom pristupu, nemački grad Esen se „katapultirao“ iz industrijske pustoši u jedan od najzelenijih gradova Evrope. To je jedan od najsvetlijih primera kako rešenost naroda da živi zdravo može da transformiše grad i obezbedi budućnost
Esen je smešten u srcu (nekad) važne industrijske regije Ruhr na zapadu Nemačke. Tu je proveo veći deo proteklih 150 godina u okolini koja je zagađena prljavim rudnicima, fabrikama i zatrovanim vodenim putevima.
U samo jednoj godini 1960-ih, studija je zabeležila oko 1,5 miliona tona otrovne prašine, pepela i čađi koja je pala na stanovnike Essena, zajedno s četiri miliona tona sumpor-dioksida. Međutim, neverovatna transformacija dovela je do toga da Esen od nemačkog ružnog pačeta postane jedan od najzelenijih gradova u Evropi, navodi BBC.
U poslednjih nekoliko decenija grad se u potpunosti transformisao. Najistaknutiji „zeleni“ projekat u Esenu je transformacija industrijskog kompleksa Zollverein, najvećeg industrijskog pogona ua proizvodnju uglja. Iz industrijske crne tačke iz koje izbacuju toksine, transformisan je u inspirativan eko-park koji je dobio status svetske baštine Uneska.
Zelena agenda
Rudarstvo u Zollverein-u i regionu je završilo kasnih 1980-ih, pa se šuma proširila po okolini, praveći dom za za više od 800 životinjskih i biljnih vrsta. Između stabala su biciklističke staze, a na zelenim površinama se održavaju koncerti i razne društvene aktivnosti.
Niz pešačkih staza u prirodi takođe su napravljene oko grada kako bi se podstakla lokalna uključenost u akciju. Više od 100 urbanih farmi kojima upravlja zajednica niklo je širom grada, gde se proizvodi ekološki ispravna i organska hrana. Brojne transformacije u gradu podrazumevaju i stvaranje jezera i ribnjaka skupljanjem kišnice.
Jedna od najozbiljnijih inicijativa je bila obnavljanje uništene reke Emscher, koja se smatra biološki mrtvom i otvorenom kanalizacijom od kraja 19. veka, zahvaljujući ispuštanju rudarske i fabričke otpadne vode.
Nakon programa čišćenja koji je trajao dve decenije, ribe su se vratile podmlađenu rijeku 2015. godine. Nedavno istraživanje potvrdilo je više od 1000 vrsta riba i životinja koje žive duž reke, uključujući prethodno ugrožene vrste.
Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.
Esen je svetli primer kako zdravlje i priroda nemaju alternativu. Na ovom primeru mnogi od nas treba da vide i nauče kako čak i ono na prvi pogled devastirano može predanim radom da se vrati u život. Prirodu treba čuvati, tako će i ona čuvati nas.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Na tromeđi Mrkonjić Grada, Jezera i Jajca, iznad jezera Đol na jugozapadu i Plivskog jezera na severoistoku, svoje mesto je našla planina sa koje se pruža najlepši pogled u regionu
Otomalj je turistima možda manje poznata planina, ali to svakako ne umanjuje njenu važnost i lepotu. Ona je deo planinskog masiva koji se naziva i Jajačke planine, pa svojom morfologijom, strmim stranama i kupastim oblikom gospodari celim pejzažom. To je verovatno najlepši vidikovac u regionu, svakako Bosne i Hercegovine.
Otomalj je pre svega izuzetno pitoma i pristupačna planina, sa dobro obeleženim stazama za planinarenje, sa predivnim vidikovcima odakle se pruža pogled na dolinu.
Ova planina je atraktivna i za bicikliste, planinarske staze su izuzetno zgodne i atraktivne za brdski biciklizam, pa se u toplijim mesecima tamo mogu videti brojni zaljubljenici u aktivan odmor i biciklizam.
Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.
Do ove planine se relativno brzo i lako stiže iz svih pravaca zemlje. Otomalj planina ne zahteva neku posebnu fizičku spremnost i veštinu, zbog čega je i preporuka za sve turiste koji vole destinacije koje još uvek nisu opterećene masovnim turizmom.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Srpska tradicionalna hrana je jaka i kalorična, ali takođe i ukusna i utešna. Od mesa, povrća, preko salata i zimnice, postoji puno toga što možemo da ponudimo i najfinijim nepcima, kako bi smo ih očarali. Jedan od specijaliteta koji u poslednje vreme dobija na popularnosti važi za nešto što se u svetu obično preskače ili izbegava, a bez čega nijedna tradicionalna trpeza nije potpuna
Pihtije su tradicionalno jelo koje se pravi od različitih delova svinjskog mesa, svežeg ili sušenog, koje se obično kuva do iznemoglosti. U sam proces kuvanja dodaju se začini ili povrće, u zavisnosti od kraja u kom se priprema. Nakon što se meso odvoji od kostiju, izliva se u tanjire ili posude gde se hladi i steže, kako bi se dobio aspik.
Ohlađene pihtije se seku na kocke, služe se kao prejedlo sa rakijom, posebno u hladnim zimskim danima. Pored toga, obavezno se služi i ukiseljeno povrće, zimnica, ajvar i kiseli kupus. Njihov najbolji prijatelj je beli luk, inače arhineprijatelj putnika u gradskom prevozu ili sagovornika na proslavama.
Sama njihova pojava može biti, na prvi pogled, diskutabilna. Ljudi obično pihtije ili ne vole ili obožavaju, pa su stavovi prema njima tako različiti. Kažu da su obično sa godinama starosti pihtije sve primamljivije jelo, i da se sve radije jedu u srednjim i poznim godinama života.
Čak je i čuveni gastronomsko-turistički vodič TasteAtlas napravio listu specijaliteta koji se obavezno moraju probati u Srbiji, a među njima se nalazi svakako i ovaj dekadentni delikates rezervisan samo za iskusne.
Interesantno je navesti da se u novim restoranima sve više služe pihtije. Mnogi od njih spajaju tradicionlano i moderno, kao svojevrsnu fuziju novog fajn dajninga sa tvistom, što dodatno govori o popularnosti ovog specijaliteta.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Nije lako baviti se ugostiteljstvom, imati restoran, održati ga da traje, a naročito je to teško u zemljama kao što je naša, gde se menjaju granice,okupatori, politička vlast, gde se imovina oduzima, pa vraća… Ali, kafana nam je svima važna, a one kafane koje su uspele da opstanu, uradile su to zajedno sa svojim gostima
Zašto neki lokali opstaju decenijama (čak i vekovima), a neki ne mogu da sastave ni pola godine? U čemu je tajna? Lokacija, enterijer, hrana, reklama? Istražili smo malo, razgovarali o tome sa ugostiteljima i otkrili da, mada im se okolnosti i sadržaji razlikuju, svima je zajednička iskrena posvećenost poslu, dobri međuljudski odnosti i jedinstvena atmosfera, duh u lokalu. Po principu slično se sličnom raduje, u restorane s tradicijom dolaze ljudi koji vole tradicionalno, u izvornom značenju te reči – ono koje čuva, koje ima kontinuitet. Krenimo onda hronološki.
Restorani sa tradicijom
Najstarija kafana u Srbiji „Kod Mira“
U selu Bogutovac, blizu Kraljeva nalazi se najstarija porodična kafana u Srbiji „Kod Mira“. Podigao ju je trgovac Sima Matović 1826. godine, a ona je, tokom godina postojanja, prošla i pretrpela sve istorijske trenutke svog naroda – balkanske i svetske ratove, nacionalizaciju, kao i bombardovanje 1999. godine. Danas ovu kafanu vode braća Predrag i Dejan Matović.
– U našoj porodici se sedam generacija bavilo ovim poslom, ne znam da li iko može da kaže za sebe da je rođen u kafani, ali ja stvarno jesam! Podignuta je kao han, za prenoćište putnika koji su išli karavanima do Dubrovnika i Sarajeva. Zatim smo bili mehana, pa krčma, a danas ja volim da kažem da smo urbana kafana, što znači kafana na selu srazmerna gradskim restoranima – objašnjava Predrag.
Ne samo što porodica Matović već sedam generacija vodi kafanu, već imaju i treću generaciju gostiju. U ovom porodičnom restoranu može se osetiti Srbija u malom, proizvodi se nabavljaju od lokalnog stanovništva, a vino iz Velike Hoče na Kosovu i Metohiji. Tokom godina, restoran se prilagođavao, najviše po pitanju jelovnika i karte pića. Ranije nisu imali veliki izbor ribe, ali su podstaknuti oduševljenjem jednog gosta pijanim šaranom, uveli više ribljih specijaliteta, zbog kojih danas mnogi upravo i dolaze „Kod Mira“. A kako su uveli piletinu, još je zanimljivija priča.
– Jednom prilikom trebalo je da nam u goste dođe pokojni premijer Đinđić. Zvali su nas da pitaju da li imamo nešto od piletine, a mi uošte nismo držali piletinu. Šta ćemo, odemo, nabavimo meso, napravimo jedan poseban pileći ražnjić koji se gostima toliko svideo, da se od tad zadržao u ponudi. Morate da slušate gosta, da budete uvek korak ispred njega, jer gost je uvek u pravu. Moj otac je voleo da kaže kako nismo bogati novcem, već smo bogati ljudima, poznanstvima i prijateljstvima – kaže Predrag.
Tri šešira
Čuvena beogradska kafana „Tri šešira“ nalazi se u Skadarliji još od 1864. godine i od tada, pa do danas, radi punom parom. Nekada su tu dolazile zanatlije i vlasnici okolnih lokala, zatim čuveni pesnici i glumci, koji su je proslavili, a danas je ova kafana sinonim za boemski duh Beograda.
– Na ovom mestu, proslavljeno je pojavljivanje prvog broja ,,Politike’’, održan je Prvi kongres ruskih pisaca i novinara izvan domovine, ovde je Dragan Kićanović ubedio Željka Obradovića da postane trener naše košarkaše reprezentacije, ugostili smo Tita, Elizabetu Tejlor, kraljicu Elizabetu II, Tinu Tarner, Džordža Buša, dosta vremena bi mi trebalo kada bih pričao o osebenosti ovog mesta. Privilegija je biti deo ove priče – kaže Marko Nikolić, menadžer restorana.
U kafani je očigledan trud svih zaposlenih da se održi stari duh nekadašnje Skadarlije, a zaposlenih je mnogo, sa orkestrima oko stotinu ljudi, pritom neki od njih u „Tri šešira“ rade više od četrdeset godina!
– U 21. veku teško je spojiti tradiciju i moderno, ali sa ponosom možemo da kažemo da smo u tome i više nego uspešni, a dokaz za to je velika posećenost koja sigurno zavisi od usluge. Uvek smo se vodili pravilom da je bitniji kvalitet, a ne kvantitet, jer u ,,Tri šešira” ne može da radi neko ko ne oseća dušu restorana. Rezultati koje svakodnevno postižemo nisu se desili preko noći, iza kulisa stoji broj zaposlenih veličine srednjeg preduzeća, a kao menadžer restorana moram priznati da je izuzetna čast, ali i velika odgovornost biti na čelu i tim usmeravati na pravi način – objašnjava Marko.
Gosti vole da dođu u „Tri šešira“ zbog izvrsne usluge, ambijenta i hrane, ali isto tako i zbog muzičara. Po Markovim rečima, primetio je da goste fascinira što svaka sala ima svoj orkestar, a time u nekom trenutku u restoranu svira i do četrdeset tamburaša istovremeno.
Restoran Reka
Leto gospodnje 1993. mnogi od nas pamte kao zonu sumraka, košmar koji smo pokušali što pre da zaboravimo. Toj godini kao da nije bilo dovoljno što nam se zemlja krvavo raspada, već su na to došle i sankcije i hiperinflacija. I u proleće baš te, grozne godine, na kraju Zemunskog keja, u jednoj baraci na Dunavu, otvoren je „Restoran Reka“.
– Nismo imali biznis plan, sve je bilo spontano. Želeli smo restoran koji bi se nama svideo, u koji bismo mi voleli da dolazimo. Beograd je tad bio mračan, mi smo jednostavno odreagovali na to. Imali smo pijanino u prostoru, neko od gostiju bi tu zasvirao, i to bi trajalo do kasno u noć – počinje priču vlasnica Gordana Modošan.
Onda je goste na pijaninu zamenio bend, a na repertoaru je bila internacionalna i jugoslovenska rok muzika. Po tome se „Reka“ oduvek razlikovala od ostalih restorana na Keju koji su uglavnom imali tamburaše.
– Insistiramo na tome da bendovi budu zaista dobri, pazimo koliko su glasni, da li se repertoar ponavlja, mnogo je važno da budu dobri muzičari, jer od njih zavisi atmosfera – objašnjava Gordana.
Zaštitni znak „Reke“ oduvek je bio provod, vesela atmosfera i rok muzika, hrana nije bila u prvom planu. Ipak, vremena se menjaju, pa se tako i jelovnik „Reke“ promenio. U početku su držali samo ribu, ali su im godinama mnogi gosti tražili roštilj, tako da je restoran uveo meso. Kako kažu, sada baš doteruju hranu i doveli su novu ekipu kuvara, ali većinu osoblja čine ljudi koji su tu već dvadeset godina.
– Ove godine se navršilo trideset godina kako postojimo, mada mi nismo planirali da toliko trajemo. Jedina čvrsta ideja nam je bila da ćemo imati rok muziku iz cele Jugoslavije i to su ljudi prepoznali. Imamo i mnogo stranaca među gostima kojima se sviđa vesela i spontana atmosfera kod nas. Ovde svi gosti pevaju uglas. Mnogo je važno pružiti kvalitetnu uslugu, imati dobru muziku, dobru hranu, ali odgovor gostiju je na kraju taj koji je najvažniji – zaključuje Gordana.
Tekst: Bojana Ilić
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Britanski magazin Wanderlust svake godine pravi liste najboljih gradova i destinacija širom sveta. Tradicionalno, na listi se nalaze i destinacije iz našeg regiona, od kojih je jedna proglašena za najpoželjniju destinaciju u Evropi
Wanderlust je najstariji britanski magazin za putovanja. Njegovi čitaoci svake godine biraju najbolje destinacije sveta, a ove godine su izabrali Hrvatsku kao najpoželjniju destinaciju Evrope. Hrvatska je izabrana u okviru takmičenja Wanderlust Reader Travel Awards.
Ovo priznanje je odličan uspeh za ovu zemlju, koja se već globalno profilisala kao sadržajna destinacija za odmor. Sama činjenica da je Hrvatska iza sebe ostavila, prema čitaocima magazina, Španiju, Italiju ili Grčku, potvrđuje popularnost ove zemlje.
Hrvatska turistima nudi sve, od drevnih znamenitosti i poznatih lokaliteta do usamljenih ostrva i nacionalnih parkova. Posebno se izdvaja Istra i Kvarnerski zaliv, kao i cela dalmatinska obala. Hrvatska je izuzetno popularna jer nudi odmor koji odgovara svima, kako porodicama, tako i individualnim putnicima. Gastronomska ponuda Hrvatske je takođe raznovrsna i sadržajna, od lokalnih restorana koji nude sveže morske specijalitete do vrhunskih fajn dajning restorana sa Mišlenovim zvezdicama.
Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.
Priznanja i nagrade ovog magazina dodeljuju se najpoželjnijim destinacijama, turoperatorima i avio-kompanijama iz celog sveta, a kontinuirano prisustvo Hrvatske i hrvatskih destinacija prilikom proglašenja najboljih potvrđuju status i ugled hrvatskog turizma u globalnim okvirima, poručuju iz HTZ.
Da bajke nisu rezervisane samo za knjige i za sanjare, dvorac u južnoj Nemačkoj potvrđuje na najlepši mogući način, svojom bajkovitom pojavom i romantičnim duhom
Dvorac Lihtenštajn se nalazi u južnoj Nemačkoj, i prvobitno je podignut u 12. veku. Njegova prava forma dolazi do izražaja u 19. veku, kada je dodatno dograđen. Njegova pojava je sve ono što bismo i očekivali od jednog srednjovekovnog dvorca, izgleda kao scenografija za Diznijeve filmove o vitezovima i plavokosim princezama.
On je i po načinu obnove specifičan, jer izgleda kao da je podeljen na dva dela, dve celine. To je i logično, zahvaljujući pre svega različitim periodima kada je dograđivan. Osnovna struktura je izgrađena i rekonstruisana više puta u periodu između 1100. i 1390. godine zbog velikog broja ratova.
Dvorac se nalazi u vlasništvu porodice Von Urah još od 19. veka, otvoren je za posetice, i u njemu se nalazi velika zbirka starih oklopa, oružja i slika. Iako je u Drugom svetskom ratu bio znatno oštećen, kasnije je detaljno rekonstruisan.
Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.
Dvorac Lihtenštajn ima bogatu prošlost i nudi vođene ture koje posetiocima omogućava da istraže unutrašnjost i saznaju više o njegovoj istoriji. Okolina takođe pruža prelepe poglede i popularna je destinacija za turiste zainteresovane za istoriju i arhitekturu.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Iako je čuven po Božićnom sajmu, ovaj nemački grad je odlična ideja za turiste i u toplijim mesecima u godini kad u proleće njegove šarene kuće i zelenilo okoline dođu do izražaja
Slikoviti gradić Eslingen (Esslingen am Neckar) smestio se na jugu Nemačke, nedaleko od Štutgarta. Kao što mu ime govori, razvio se na obalama reke Nekar na kojoj su izgrađene zanimljive kuće koje predstavljaju pravu turističku atrakciju. Eslingen je jedan od gradova koji ima najstarije kuće tog tipa u celoj Nemačkoj.
Photo: Pixabay/eagle77
Eslingen je gotovo u potpunosti ostao očuvan tokom Drugog svetskog rata, pa je zanimljiva srednjovekovna arhitektura ostala netaknuta. “Skeletne kuće”, kako ih nazivaju, izgrađene su tako da se vide drveni okviri, odnosno armatura, sa spoljne strane zidova. Autentične i zanimljive, ove kuće predstavljaju pravu turističku poslasticu. Najstarija kuća je izgrađena davne 1262. godine.
Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.
Najpoznatiji u gradu je trg Marktplac, gde šarene kućice prosto pozivaju da ih upoznate. Ovaj gradski trg je zaštićen s jedne strane zelenim brdima, a s druge se nalazi protestantska crkva s zanimljivim tornjevima povezanim mostom. Ova crkva i dominira panoramom grada. Osim toga, ceo grad je prošaran kanalima pa ga s razlogom zovu mini Venecija.
Photo: Pixabay/eagle77
Do ovog grada se brzo i lako stiže sa svih pravaca, pa bi bila prava šteta da ga ne posetite i upoznate ukoliko se nađete u Nemačkoj. Ako je uspeo do sada da sačuva svoj izgled i šarm, to samo potvrđuje njegovu vrednost, pa ga vredi posetiti.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Istoriju ove tvrđave je obeležila borba za prevlast između istoka i zapada, srednjovjekovno sukobljavanje i ratovanje, grmljavina topova i svakodnevni međunarodni poslovi koji su nastajali unutar debelih zidina
Olavinlinnatvrđava, poznata i kao Olofsborg na švedskom jeziku, je srednjovekovna tvrđava smeštena u Savonlinni u Finskoj. Ovaj istorijski kompleks je izgrađen u 15. veku na stenovitom ostrvu u Kyrönsalmi prolazu u srcu regije Savonlinna. Dvorac su izgradili Šveđani kako bi ojačali svoj položaj u regionu i zaštitili svoju istočnu granicu od ruskih pretnji.
Arhitektura tvrđave je fascinantna, karakterišu je čvrsti kameni zidovi i tri glavna tornja. Dvorac je služio kao odbrambena struktura i igrao je značajnu ulogu u istoriji regiona tokom različitih sukoba između Švedske i Rusije.
Danas je Olavinlinna popularna turistička atrakcija i mesto održavanja godišnjeg Savonlinna Operskog festivala. Dvorac je domaćin i različitih kulturnih događaja, koncerata i pozorišnih predstava, pa privlači posetioce iz celog sveta.
Tvrđava nudi vođene ture posetiocima, omogućavajući im istraživanje istorije dvorca i arhitekture, kao i slikovit pogled sa njegovih tornjeva. Muzej dvorca izlaže istorijske artefakte i predstavlja bogato nasleđe regiona.
Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.
Tvrđava stoji kao značajan simbol finske istorije i ključna znamenitost u području Savonlinna, privlačeći ljubitelje istorije i turiste zainteresovane za srednjovekovnu arhitekturu i kulturu. To je mesto koje je obeležila možda i prva pretnja Zapadu koja je dolazila sa Istoka.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Čuveni svetski magazin Time Out je i ove godine odabrao 50 najinteresantnijih i “najkul” gradskih kvartova na svetu, a na osnovu ankete u kojoj je učestvovalo skoro 30.000 svetskih putnika, za najviše kul grad na svetu izabran je Medeljin iz Kolumbije
Time Out je i ove godine birao destinacije koje su najviše kul, i mesta koja turisti rado preporučuju prijateljima. To su mesta sa velikim osobnostima i razlikuju se po hrani, kulturi i festivalima, a i ove godine je reč zajednica bila ključna. Medeljin je ove godine na prvom mestu destinacija gde turisti putuju kako bi bili kul.
Medeljin je drugi najveći grad u Kolumbiji i poznat je po svojoj prijatnoj klimi, kulturnim događajima i raznim znamenitostima. Ima bogatu istoriju, ali je takođe imao izazove povezane sa nasiljem i narko kartelima, posebno u prošlosti. Međutim, grad je prošao kroz značajan urbanistički razvoj i transformaciju, i postao je živo kulturno i ekonomsko središte u poslednjih nekoliko godina.
Na drugom mestu se nalazi Smitfild, odnosno Dablin. Za njega navode da je mesto gde se savršeno uklapa tradicija i moderan duh, aktivizam i zajedništvo. Na trećem mestu je Madrid, veseo i srdačan, a na četvrtom Kopenhagen.
Kopenhagen je poznat kao kosmopolitski grad, i jedan njegov kvart je posebno ineteresantan turistima i putnicima. Havnen je multikulturalni danski kvart, odnosno luka, gde se meštani najradije okupljaju kako bi se družili.
Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.
Interesantno je kako na listi nema nijednog grada iz Srbije i našeg regiona, što je čini nam se nepravedno. Naš region je ne samo turistički sadržajan, već ljudi važe za najsrdačnije domaćine, pa bi mogli malo više pažnje da obrate i na ovaj deo sveta.
Listu najinteresantnijih i kul destinacija možete pronaći na zvaničnoj internet stranici.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Paljenjem rasvete u parku hotela Kempinski Palace i otvaranjem najvećeg zatvorenog klizališta uz more u nekadašnjem skladištu soli Grando počinju raznovrsna decembarska događanja u opštini Piran. Nekadašnje skladište soli u decembru će se pretvoriti u bajkovitu zemlju, a u parku hotela Kempinski Palace održaće se tradicionalni božićno-novogodišnji sajam na kom ćemo moći da iskusimo „sve slasti života“ uz živu muziku. Organizatori će ponuditi bogat pozorišni i plesno-muzički program za sve ukuse, i najavljuju doček Nove godine na Tartinijevom trgu, novogodišnji skok u more, vatromet uz koncert na Trgu prekomorskih brigada, a za kraj pripremaju koncert iznenađenja
Od 1. decembra 2023. do 7. januara 2024. u opštini Piran odvijaće se uzbudljiv i raznovrstan praznični program. More zimskih doživljaja započeće 1. decembra paljenjem lampica u parku hotela Kempinski Palace i koncertom BQL banda. Decu će posetiti prvi dobri čovek Deda Mraz.
Događanje se zatim seli u nekadašnje skladište soli Grando, gde se vraća najveće zatvoreno klizalište uz samo more. Na dan otvaranja klizanje će biti besplatno do 20 časova, a inače će se od 1. do 22. decembra tokom nedelje održavati škola klizanja sa učiteljem za ograničeni broj dece.
Posetioci će nakon klizanja moći prošetati zemljom bajki. U bajkovitoj šumi biće postavljen sandučić Deda Mraza: deca će svoja pisma moći da predaju od 1. do 12. decembra na koja će dobiti odgovore.
Uz radionice za decu, muzičke nastupe raznih udruženja, plesne nastupe i horsko pevanje, osim klizališta u Grandu, oživeće i svetla u bajkovitom gradu: 2., 10., 14., 15., 16., 23., 24., 26. i 31. decembra na programu su razne dečje predstave. Prava novost u opštini Piran biće bajkoviti vozić koji će voziti putnike od Lucije do Pirana i nazad, kako bi i povezao sva svečana događanja na ovoj relaciji.
U hotelu Kempinski Palace 26. decembra održaće se 10. Festival penušavca koji će ponuditi probrane penušavce i kulinarske užitke. Program će obogatiti koncert ekstravagantnog violiniste Pierpaola Fotija uz DJ-a.
Na pozornicama portoroškog gledališta i Pozorišta Tartini Piran decembarski program biće bogat i raznovrstan: 8. decembra nastupit će Severa Gjurin sa glumačkom postavom, 13. decembra ukrajinski klasični balet sa delima Krcka Oraščića i Uspavane Lepotice i 16. decembra Lea Menard sa dečjom lutkarskom predstavom Pasjedivščina i Deda Mraz, a 27. decembra Jure Lesar.
Posebno svečan biće božićni gospel koncert u izvedbi zbora The Mount unity pod dirigentskom palicom Earla Bynuma Jr. 22. decembra i tradicionalni novogodišnji gala koncert sa Orkestrom Slovenačke filharmonije i solistima koji će se održati 30. decembra. Rebeka Dremelj obećava puno smeha u novogodišnjoj noći u novoj komediji Jamska ženska.
Portorožani i posetioci Portoroža i Pirana Novu godinu će dočekati na Tartinijevom trgu uz bend Booom! i Samuel Lucas. 1. januara održaće se tradicionalni novogodišnji skok u more na portoroškoj plaži, nakon čega će uslediti vatromet i koncert na Trgu prekomorskih brigada na kom će nastupiti italijanska pevačica Alexia. Za završetak fešte organizatori pripremaju koncert iznenađenja 6. januara koji nikako ne smete propustiti.
Uskočite u more doživljaja s nama!
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Kad se pomene turska gastronomija, većina ljudi najpre pomisli na baklavu, kebab ili tursku kafu. Ipak, među najpoznatijim poslasticama nalazi se i dondurma, jedinstveni...
Ovaj sajt koristi kolačiće za pretraživače da unapredi funkcionisanje. Korišćenjem sajta prihvatate njihovu upotrebu. Prihvatam
Manage consent
Privacy Overview
This website uses cookies to improve your experience while you navigate through the website. Out of these, the cookies that are categorized as necessary are stored on your browser as they are essential for the working of basic functionalities of the website. We also use third-party cookies that help us analyze and understand how you use this website. These cookies will be stored in your browser only with your consent. You also have the option to opt-out of these cookies. But opting out of some of these cookies may affect your browsing experience.
Necessary cookies are absolutely essential for the website to function properly. These cookies ensure basic functionalities and security features of the website, anonymously.
Cookie
Duration
Description
cookielawinfo-checkbox-analytics
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics".
cookielawinfo-checkbox-functional
11 months
The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional".
cookielawinfo-checkbox-necessary
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary".
cookielawinfo-checkbox-others
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other.
cookielawinfo-checkbox-performance
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance".
viewed_cookie_policy
11 months
The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data.
Functional cookies help to perform certain functionalities like sharing the content of the website on social media platforms, collect feedbacks, and other third-party features.
Performance cookies are used to understand and analyze the key performance indexes of the website which helps in delivering a better user experience for the visitors.
Analytical cookies are used to understand how visitors interact with the website. These cookies help provide information on metrics the number of visitors, bounce rate, traffic source, etc.
Advertisement cookies are used to provide visitors with relevant ads and marketing campaigns. These cookies track visitors across websites and collect information to provide customized ads.
