U doba kada tehnologija dominira svakim segmentom našeg života, ironično je da se čovek, biće koje je stvorilo ova digitalna čuda, sve više oseća otuđeno i preopterećeno. Prema nedavnim istraživanjima, prosečan čovek provodi više od 10 sati dnevno gledajući u ekrane – bilo da je reč o računarima, telefonima, televizorima ili tabletima. Još porazniji podatak je da mladi ljudi, generacija koja je rođena u digitalnom dobu, provode čak 85% svog slobodnog vremena unutar četiri zida, često udaljeni od svetlosti dana i svežeg vazduha. Gradovi, sa svojim zagađenim vazduhom, konstantnom bukom i svetlosnim zagađenjima, samo doprinose ovoj izolaciji
Međutim, dok se borimo sa gradskim „nečistoćama“, suočavamo se i sa novom vrstom zagađenja: digitalnim preopterećenjem. Elektro smog, prekomerna količina informacija, stalne notifikacije koje nas prekidaju – sve to doprinosi osećaju anksioznosti i potisnutosti. Sada, više nego ikada, postoji potreba da se čovek oslobodi ovih lanaca i vrati svojim korenima. Potreba za povratkom prirodi, za čišćenjem duše i tela od svih ovih nečistoća, nikada nije bila veća. Da li je možda vreme za digitalnu detoksikaciju? Ili je to trebalo da započnemo još pre 10 godina? Vreme da se ponovo otkrije značenje tišine, da se uživa u šetnji šumom, da se sluša šum vode i oseća dodir trave pod nogama?
Ako zavirimo, bar na kratko, u statistiku, videćemo da su neki podaci poražavajući:
Prosečno vreme provedeno pred ekranom:
2020. godine, prosečna osoba je provodila oko 6-7 sati dnevno gledajući u ekrane. Ovo uključuje vreme provedeno na radnom mestu i slobodno vreme.
Evo i nekoliko opštih informacije koje su relevantne za Srbiju i Balkan:
Internet penetracija: Do 2022. godine, procenat ljudi koji koriste internet u Srbiji bio je veći od 70%. Slični procenti su zabeleženi i u većini zemalja Balkana.
Društvene mreže: Prema nekim izvorima, Facebook je i dalje dominantna društvena mreža u regionu Balkana. Međutim, Instagram i TikTok su brzo pridobili popularnost, naročito među mlađom populacijom.
Striming servisi: Uvođenje globalnih streaming servisa poput Netflix-a i HBO GO-a u ovom regionu doprinelo je većem broju sati provedenih pred ekranima, posebno tokom pandemije COVID-19.
Upotreba smartfona: Srbija, kao i ostale zemlje Balkana, zabeležila je porast u upotrebi smartfona. Veći broj stanovnika preferira pristup internetu preko mobilnih uređaja nego preko računara.
Spavate li ponekad u mrklom mraku?
Tako danas tema plave svetlosti i njenog uticaja na proizvodnju melatonina postaje vrlo popularna, posebno s obzirom na sveprisutnost ekranskih uređaja u našem životu. Plava svetlost, koju emituju ekrani elektronskih uređaja poput pametnih telefona, tableta, računara i LED televizora, je deo vidljivog spektra svetlosti i ima talasne dužine između 380 nm i 500 nm. Ova svetlost je efikasna u regulaciji našeg cirkadijalnog ritma, prirodnog unutrašnjeg sata koji reguliše san i budnost tokom 24-časovnog perioda. Evo kako plava svetlost utiče na proizvodnju melatonina:
Melatonin je hormon koji proizvodi epifiza (pinealna žlezda) u mozgu. Njegova proizvodnja raste u mraku i pomaže regulaciji ciklusa sna i budnosti.
Uticaj plave svetlosti: Kada smo izloženi plavoj svetlosti, posebno uveče, može doći do suzbijanja proizvodnje melatonina. Kao rezultat, može biti teže zaspati i imati kvalitetan san. Iako su različite studije istraživale ovu temu, Harvard je sproveo specifično istraživanje koje je pokazalo da izlaganje plavoj svetlosti može suzbiti proizvodnju melatonina dvostruko više od izlaganja zelenoj svetlosti i može pomeriti cirkadijalni ritam za oko 3 sata.
Kada govorimo o dugoročnim efektima, konstantna izloženost plavoj svetlosti, posebno uveče, može poremetiti cirkadijalni ritam, što može dovesti do problema sa snom, povećanog rizika od raznih zdravstvenih problema, uključujući gojaznost, dijabetes, depresiju i kardiovaskularne bolesti. Dovoljno?
Kako da se zaštitite?
Mnogi savetuju da se izbegava upotreba ekranskih uređaja 1-2 sata pre spavanja.
Možete koristiti aplikacije ili postavke na uređajima koje smanjuju emisiju plave svetlosti uveče. Takođe, možete razmisliti o nošenju naočara koje filtriraju plavu svetlost ako provodite mnogo vremena pred ekranom.
Boravak u prirodi kao alternativa
Evo nekoliko ključnih tačaka na ovu temu.
Cirkadijalni ritam i prirodno svetlo: Naš cirkadijalni ritam, koji reguliše ciklus sna i budnosti, je duboko usklađen s prirodnim svetlosnim ciklusima. Provođenjem vremena napolju, posebno tokom dana, izlažemo se prirodnom svetlu, što može pomoći u usklađivanju ovog ritma. U tom smislu, boravak u šumi može pozitivno uticati na proizvodnju melatonina uveče, jer pomaže u regulaciji cirkadijalnog ritma.
Stres i melatonin: Postoji određena literatura koja sugeriše da hronični stres može smanjiti proizvodnju melatonina. S obzirom da boravak u prirodi, kao što je šuma, može smanjiti nivoe stresa i povećati osećaj opuštenosti, to može indirektno uticati na proizvodnju melatonina.
Šumsko kupanje (Shinrin-yoku): Ovaj japanski koncept označava „kupanje u šumskoj atmosferi“ ili provođenje vremena u šumi radi opuštanja i oporavka. Studije o shinrin-yoku pokazale su niz zdravstvenih koristi, uključujući smanjenje nivoa stresa, poboljšanje koncentracije i opšte poboljšanje raspoloženja.
Brojne su zdravstvene koristi, a jedno od objašnjenja za ove zdravstvene koristi je prisustvo fitoncida u šumama. Fitoncidi su prirodne supstance koje ispuštaju drveće i biljke. Smatra se da inhaliranje ovih supstanci može poboljšati imunološki odgovor i smanjiti nivo stresa.
Shinrin-yoku ne znači samo fizičku šetnju kroz šumu. To je više meditativna praksa u kojoj je cilj biti svestan svoje okoline, duboko disati, osluškivati zvuke prirode i stvarno se povezati s prirodnim okruženjem. Volimo da vozimo japanske automobile, pa što ne bismo probali i Shinrin-yoku, bar u ovim našim krajevima to nije toliko teško.
Zdravstveni rizici
Istraživanje objavljeno u magazinu “Computers in Human Behaviour” pokazalo je da devet od deset osoba pati od sindroma fantomske vibracije, a reč je o trenucima u kojima vam se čini da vam mobilni telefon vibrira ili zvoni u džepu. Nedavna istraživanja pokazala su da 90 % studenata ima ovaj sindrom.
I na kraju, da kažem i ono što sve češće svi mi izgovaramo:
Ništa bez Sunca! Izlaganje prirodnom svetlu je ključno za sintezu vitamina D u koži, a sunčeva svetlost je najefikasniji izvor ovog vitamina. Za regulaciju cirkadijalnih ritmova i proizvodnju melatonina, očima je potrebno izlaganje svetlu intenziteta od 1.000 do 2.000 lux-a dnevno. U zatvorenom prostoru, posebno daleko od prozora ili u osvetljenim prostorijama, intenzitet svetla često je samo između 100 i 300 lux-a, što je znatno niže od optimalne vrednosti. Već pomenuto istraživanje govori da 75% ljudi pati od nedostatka vitamina D.
Svi ovi zdravstveni rizici izgledaju kao sjajan razlog da isključimo svoje uređaje, praktikujemo digitalni detox i izađemo napolje, bilo da je u pitanju vaša bašta, lokalni park ili prirodno okruženje poput šume.
Ceo skup simptoma popularno je nazvan: tech neck – tehnološki vrat. Poznato???
U zavisnosti od ugla pod kojim je glava spuštena, manje ili više, vršite dodatno opterećenje vrata. Tako se prosečna težina glave, koja je oko 4,5-5,4 kg, u pravilnom uspravnom položaju “pretvara” u 12,2 kg ako je spustite samo 15 stepeni u odnosu na normalan položaj, a sa svakim stepenom spuštanja vrata – ova težina se povećava, da bi kod maksimalnih 60 odsto bila čak 27,2 kilograma! Sve češće čujem tu rečenicu: OTPADA MI GLAVA! KIDA ME VRAT!
Dakle, mogao bih sada ovde redom da nabrajam benefite boravka na otvorenom… Dvadeset minuta šetnje je kao šoljica kafe. Vežbajte napolju i sagorevaćete 5 % više kalorija… nivo kortizola (hormona stresa) je za 16 % manji kada šetate šumom u odnosu na gradsku šetnju i tako dalje.
Na kraju, umesto da nabrajam sve ove slučajeve, neka ovo bude poziv za vas, da idete u divljinu, da šetate kroz šumu, daleko od urbanih zvukova i mašina, daleko od zagađenja, da spavate u šatorima, na zemlji, u mrklom mraku, da uživate sa svojim ljubimcima, sa svojom decom, sa svojim prijateljima, da se kupate u jezerima i planinskim rekama, u morima, da punite pluća čistim vazduhom i da vam se roje najlepše misli u glavi.
Jer ipak, ne zaboravite jednu sjajnu krilaticu:
Život, to je tako mnogo vremena za tako malo stvari.
Tekst i foto: Vlada Đumić
