Ako ste ljubitelj kafe, verovatno ste upoznati sa najnovijim trendovima pripremanja kafe hladnom vodom. U osnovi, to je novi metod za pripremu koji omogućava da se sačuva što više ukusa, kako bi uživanje u napitku bilo potpuno

Šta je cold brew kafa?

Za razliku od uobičajene kafe, za hladno pripremljenu kafu (cold brew) neophodno je vreme, a ne visoka temperatura ili pritisak. Kafa se pravi tehnikom potapanja, gde se kafa ostavlja da bude potopljena u hladnoj vodi čak i do 24 sata. Rezultat je visoko koncentrovani napitak koji se uglavnom služi sa ledom.

Šta je cold drip kafa?

Osnovna razlika u odnosu na cold brew je ta što se kafa drži u odvojenom kanisteru ili posudi, kroz koju se metodom sporog filtriranja, kap po kap sistemom, hladna voda propušta kroz krupno mlevenu kafu. Mlevena kava upija svaku kap vode, koja zatim prolazi u zasebnu posudu na dnu aparata. Postupak pripreme ovakve kafe može trajati od 3 do 12 sati, u zavisnosti od željene količine.

Kad pripremate ovakve kafe, odnos kafe i vode je obično oko 1: 8. Ovakva kafa se služi sa ledom, i nije ledena kafa (ice coffee), koja je obična skuvana ohlađena kafa.

Hladno pipremanje kafe omogućava da se kroz duži proces oslobodi više kofeina iz kafe, i priprema na nižim temperaturama izvlači manje ulja i kiselina, što rezultira puno finijim i manje gorkim ukusom. Ovakve kafe se često mogu naći unapred pripremljene, pa su praktične i zgodne za uživanje u svim situacijama.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Vina iz vinarije Château Petrus provela su 14 meseci u zemljinoj orbiti na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Prva boca otvorena za degustiranje u Bordou je deo novog istraživačkog projekta koji bi trebalo da otkrije nove načine uzgoja biljaka

Dvanaest boca vina Petrus 2000 vratilo se na zemlju sa neverovatnog putovanja teretnim brodom SpaceX ‘Dragon’ dugog 300.000.000 kilometara, nakon čega je vino detaljno analizirano. Ova svemirska avantura je deo istraživačkog projekta koji je vodio Space Cargo Unlimited, a u čitavu akciju je takođe uključen i vinski institut Univerziteta u Bordou.

Identitet boca je bila strogo čuvana tajna, ali je nakon svih analiza, Space Cargo Unlimited potvrdio da se radi o vinu Petrus 2000. Inače, Chateau Petrus je najpoznatija vinarija iz regije Pomerol, najmanje u Bordou i poznate po proizvodnji vina od sorte merlo.

Na degustaciji upoređivanja vina koje je odležavalo na zemlji, i onog iz svemira, identifikovane su neke razlike u mirisu, ukusu i boji, ali su bile toliko male da se mogu smatrati posledicom subjektivne osetljivosti degustatora.

Uz degustaciju, uzorci vina će proći i hemijsku analizu kako bi se utvrdile eventualne promene u sastavu izazvane boravkom u svemiru. Časopis Decanter prenosi i zanimljiv podatak, da Space Cargo Unlimited nije dobio vina Château Petrus u svrhu istraživanja, već je svih dvanaest boca kupio. Prosečna maloprodajna cena jedne boce Petrusa iz 2000. je oko 6.000 dolara, a Petrus su odabrali jer im je trebalo strukturirano vino u kojem dominira jedna sorta grožđa, što je u ovom slučaju bio merlo.

Uz vino, u svemiru je 14 meseci boravilo i 320 sadnica vinove loze, i to 160 kaberne sovinjona i isto toliko merloa.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Luksuzno Faberže pakovanje sa irskim viskijem od 30 godina starosti prodato je na aukciji za 2 miliona dolara

Sa cenom od 2 miliona dolara, irski viski kao deo Faberžeove kolekcije, postao je jedno od najskupljih pića ikad prodatih na nekoj aukciji. Viski iz kompanije Craft Irish Whisky Co je izuzetno single malt piće, a luksuzna kutija sadrži Feberžeovo jaje ukrašeno zlatom od 18 karata.

The Emerald Isle Collection pakovanje je napravljeno od tamnog oraha, svaki set ima jednu bocu viskija, specijalne čaše, Faberžeovo jaje i zlatni sat Fabergé Altruist.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Danas su novine pune vesti koje tvrde kako je određena hrana dobra ili loša za zdravlje, i najveći deo takvih članaka je u potpunosti iz neproverenih izvora. Mnoge od takvih vesti se odnose i na meso, o čijem se dobrom ili lošem uticaju na zdravlje čoveka piše već decenijama

Većinu vesti o istraživanjima koja demonizuju određenu vrstu hrane prati obrazac ili šema: identifikuje se određeno stanje kog se svi plaše, proučavaju se postojeći podaci, uočavaju se moguće veze između određene hrane i bolesti, nakon čega se zaključuje da li je određena hrana u korelaciji sa stanjem organizma.

Objavljena je još jedna takva naučna studija sprovedena od strane stručnih i odgovornih lica, i odnosi se na preređevine od mesa koje se povezuju sa određenim stanjem u organizmu, u ovom slučaju sa demencijom. Da li prerađeno meso uzrokuje demenciju?

Najnovije istraživanje o povezanosti hrane i bolesti mozga dolazi nam od Nutritional Epidemiology Group sa Univerziteta u Lidsu u Velikoj Britaniji, a objavljeno u American Journal of Clinical Nutrition portalu.

Koristeći podatke prikupljene između 2006. i 2010. godine, od 500.000 ispitanika starosti od 40 do 69 godina koji su deo UK Biobank, naučnici su pokušali da otkriju postoji li potencijalna veza između konzumiranja mesa i razvoja demencije.

Naučnici su otkrili da su ljudi koji su se aktivno hranili takvim mesom, i uzimali svakog dana po minimum 25 g prerađenog mesa, imali 44% povećan rizik od razvoja demencije.

Naravno, kao i sve rezultate sličnih studija, i ove treba uzimati s rezervom. Prvo, nalazi ne pružaju 100%  dokaz da konzuiranje prerađenog mesa uzrokuje demenciju, već samo da se u podacima pojavio određeni obrazac.

Od gotovo pola miliona učesnika, 2.896 slučajeva demencije dijagnostifikovano je tokom prosečno osam godina posmatranja, i to više kod muškaraca nego kod žena. Na temelju ostalih podataka dostupnih putem biobanke, naučnici su takođe primetili da su ljudi koji su razvili demenciju uglavnom bili stariji, financijski manje obezbeđeni, sa nižim obrazovanjem, da su bili pušači, manje fizički aktivni, i da su najverovatnije bili nosioci gena koji je jako povezan sa demencijom.

Iz ove studije se zaključuje da prerađeno meso može uticati nepovoljno na organizam, u ovom slučaju na sniženje mentalnih sposobnosti, ali to ne isključuje druge faktore koji su takođe bitni, a odnose se na ulove života. Iako još uvek nema dovoljno podataka, postoje određeni rizici po zdravlje čoveka koji dolaze sa kozumiranjem takvih proizvoda, naročito u većim količinama i to u svakodnevnim uslovima. Njihov predlog bi bio – umerenost.

Šta su mesne preradjevine?

Mesne preradjevine podrazumevaju bilo koje meso koje je modifikovano kako bi se poboljšao njegov ukus ili produžio njegov rok trajanja, i to obuhvata soljenje, sušenje, fermentaciju, dodavanje bilo kakvih aditiva ili dimljenje. Takvi proizvodi podrazumevaju kobasice, šunke, slanine, sušena mesa, viršle, salame, i ostale slične proizvode.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.