Od mora do planina, svaki kutak slovenačke Istre prepun je autentičnih, tradicionalnih jela sa modernim obrtom. Ova primamljiva simfonija ukusa i aroma čeka na vas

“Mišlenova” kuhinja se zasniva na mediteranskim ukusima

O Slovenačkoj Istri može da se ispriča bezbroj priča. Neke od najboljih su nesumnjivo one gastronomske i mogu da zadovolje čak i najzahtevnije poznavaoce hrane. Shodno tome, šest lokalnih restorana može da se pohvali nagradom “Michelin plate”. U “Staroj gostilni” u Piranu, tim kuvara insistira da na tanjirima bude prava kulinarska umetnost i, sudeći po reakcijama posetilaca restorana, to rade izvrsno. U restoranu Rizibizi između Portoroža i Pirana, smatraju da je priznanje od “Mišlena” samo “šlag na torti”, jer su već primljeni u prestižno udruženje Jeunes Restaurateurs d’Europe 2012. godine, a takođe su I ocenjeni od strane poznatog francuskog vodiča za restorane Gault&Millau. U ponudi Rizibizi restorana su domaći specijaliteti pripremljeni na moderan način, uz savršeni završni dodir koji pruža njihovo domaće, višestruko nagrađivano maslinovo ulje. Treći dobitnik nagrade “Michelin plate” je restoran Sophia u hotelu Kempinski Palace Portorož. Restoran je posvećen lepoti italijanske dive Sofije Loren i nudi vrhunsku mediteransku kuhinju, upotpunjenu lokalnim proizvodima i ukusima iz celog sveta. Sa druge strane restoran hotela Marina u Izoli zaradio je svoju “Mišlenovu” nagradu koristeći sveže, lokalne sastojke. Njihova jela od morskih plodova, koje služe na predivnoj terasi sa pogledom na more i uparene sa maslinovim uljem sa brda Belvedere, predstavljaju nezaboravno gurmansko iskustvo. Jela sa “Mišlenovim” pečatom, takođe možete probati u restoranu “Za gradom” u Kopru. Pored divnog pogleda na grad, ovaj restoran je već dugi niz godina poznat po svojim jelima od svežih sezonskih i lokalnih sastojaka i maštovitim kombinacijama ukusa.

Interaktivna gastronomija

Pasionirani ljubitelji hrane ne bi trebalo da propuste najnoviji hit u Portorožu. Naime, restoran COB nudi jedinstven meni koji na neočekivan i interaktivan način priča priče o slovenačkoj gastronomiji.

Misteriozni svet tartufa

Istarsko zaleđe takođe nudi istinsko kulinarsko blago, a tartufi su najprestižniji neprikosnoveni, istarski kulinarski dragulj. Upoznajte pravog sakupljača tartufa i njegovog vernog četvoronožnog pomagača koji će vas upoznati sa misterioznim svetom tartufa. Ne propustite da probate opojnu aromu tartufa u divnom okruženju restorana Gold Istra u selu Padna.

Maslinovo ulje za kulinarske poslastice

Jedno od najboljih i nadaleko čuvenih maslinovih ulja može se probati kod porodice Morgan, u blizini sela Šmarje pri Kopru. Degustacije maslinovog ulja zajedno sa prezentacijom uzgajanja maslina i proizvodnje devičanskog maslinovog ulja se zakazuju unapred.

Kulinarska tradicija mora

Kulinarska tradicija u Izoli neraskidivo je povezana sa lokalnim ribarenjem. Dnevni jelovnici marljivo prate moto “Od mora do tanjira” nudeći najsvežiji dnevni ulov. Restoran Bujol će vas počastiti autentičnim ukusima u kućnoj atmosferi gde prave jela po receptima starim i više od stotinu godina. U Izoli, restoranu Hiša Torkla takođe je dodeljena nagrada “Michelin plate”. Restoran se nalazi u živopisnom predgrađu Izole i poznat je po ukusnim jelima od mesa, posebno po grilovanoj govedini, kao i po jelima sa tartufima.

“MasterChef” ukusi Istre

Dva takmičara popularnog MasterChef Slovenija 2020, izabrali su Ankaran kao mesto za prezentaciju svojih kulinarskih čarolija. U vili Andor finalistkinja ovog takmičenja, Sanja Sirk, stvara nezaboravno kulinarsko iskustvo. Miris mediteranskog bilja probudiće u vama nostalgiju za ukusima domaće kuhinje, koji su utkani u svežinu savremenih jela.

Foto: Love Istria / Jaka Ivančić

Vrednost velikih umetnika najbolje se dokazuje kroz njihov vek trajanja. Od toga koliko dugo će njihova dela imati moć da povezuju ljude i daruju im neophodnu duhovnu snagu, zavisi i besmrtnost autora. Upravo tako, već više od dva veka strašnom sudu vremena odoleva nemački kompozitor Ludvig van Betoven, koji i dan-danas, tačno dvesta pedeset godina od rođenja, važi za ikonu klasične muzike i jednog od najvećih muzičkih genija

Iako „Bitlmanija“ nesumnjivo predstavlja prvu kulturnu lavinu na globalnom nivou, fenomen masovne histerije je Nemcima odavno poznat, a vezan je baš za Betovena čije je pojavljivanje na muzičkoj sceni pomerilo u drugi plan, dotada neprikosnovene velikane, Mocarta i Hajdna. Njegova popularnost je još za života veoma brzo prešla granice Nemačke i pored toga što je sam govorio da ne stvara muziku za savremenike, već za buduće generacije. I zaista, Betoven je danas najizvođeniji klasični kompozitor, a njegov opus od oko sedam stotina kompozicija se gotovo svakodnevno emituje na radiju i televiziji. Deveta simfonija, u trajanju od 74 minuta, izvedena pod dirigentskom palicom Wilhelma Furtwänglera, poslužila je kao model na osnovu koga danas imamo tačno određen kapacitet kompakt diska. Betovenova muzika je druga najpopularnija na platformi Spotify sa oko 5,1 miliona puštanja mesečno, a na svetu danas postoji više od 700 ulica i trgova koji se zovu njegovim imenom. Pored toga, Betoven je našao svoje mesto i u pop-kulturi, jer je deo Kjubrikovog filma Paklena pomorandža, uz reference u pesmama Majkl Džeksona i grupe Bi Džiz, kao i u legendarnom hitu „Roll over Beethoven“ od Čaka Berija.

Ludvig van Betoven rođen je u Bonu, 1770. godine u muzičkoj porodici. U jedanaestoj godini morao je da napusti školu, a u osamnaestoj nakon smrti majke, postao je glava porodice i preuzeo odgovornost za svoja dva mlađa brata. Betovenov otac, Johan, bio je muzičar u izbornoj skupštini u Bonu i želeo je da od svog sina napravi novog Mocarta, ali sve do adolescencije Betoven nije privukao nikakvu pažnju tadašnje publike, iako je prvi javni nastup imao već sa osam godina. Interesantan je podatak da je 1787. godine Betoven proveo u Beču dva meseca, učeći upravo kod Mocarta, što je redak slučaj susreta dva genija na istom stvaralačkom polju. Zabeleženo da je Mocart bio oduševljen njegovim talentom za improvizaciju i da je tada navodno izjavio da će Betoven postati veliko svetsko ime. Pet godina kasnije, Betoven ponovo dolazi u Beč kako bi uzimao časove muzike kod Hajdna. Nakon toga je obilazio Prag, Drezden, Lajpcig i Berlin, da bi potom već u svojoj 26. godini počeo da gubi sluh i zbog toga je bio primoran da okonča svoju pijanističku karijeru. Ipak, nežno zdravlje ga nije sprečilo da se posveti komponovanju. Stvarao je burnu, ali emotivnu muziku kombinacijom prirodnog genija i iscrpljujućeg rada. Bio je izuzetno samokritičan, te je svako njegovo delo rezultat mukotrpnog usavršavanja, što je zabeleženo na hiljadama stranica muzičkih skica koje je napisao. Poslednjih devet godina svog života, kada je gluvoća postala definitivna, povukao se u svoj vlastiti svet tišine, u kome je stvorio svoja najveća remek dela.

Bez obzira što je ove godine, usled svima znane pošasti, ugrožena većina najfinijih, a samim tim i najtananijih tekovina naše civilizacije poput umetnosti i kulture, život treba (a i mora) da ide dalje. Pravi primer ovakvog pristupa je proslava dvesta pedesete godišnjice Betovenovog rođenja. Naime, Turistička organizacija Nemačke (GNTB) je 2020. godinu obeležila kampanjom čiji je moto bio: „Ponovo otkrijte Betovena“ (Discover Beethoven), dok je izuzetno kreativan logo manifestacije „BTHVN2020″ proizašao iz zaostavštine kompozitora koji se potpisivao kao „BTHVN“. Svakom od ovih slova organizatori su dodelili po jednu nemačku reč, koja oslikava Betovenovu ličnost. Tako slovo „B“ predstavlja Betovenov rodni grad „Bonn“, slovo T prvo je slovo reči „Tonkünstler“ što znači „kompozitor“, slovo „H – Humanist“ a „V – Visionär“, dok poslednje slovo „N“ ide uz reč „Natur“ i upućuje na Betovenovu ljubav prema prirodi.

Saznajte više na zvaničnoj internet stranici Discover Beethoven.

Ipak, najvažnija stvar proslave jubileja je svakako predstavljanje lokacija koje su vezane za lik i delo ovog velikana, pa ćemo shodno aktuelnoj situaciji pokušati da vam kroz tekst i slike dočaramo Betovenovo nasleđe koje se nalazi širom Nemačke.

Bon

Naravno, počinjemo sa kućom u ulici Bonngasse broj 20, u kojoj je Betoven i rođen. U njoj se nalazi najveća zbirka predmeta koje je kompozitor koristio dok je u njoj živeo. Renovirana i svečano otvorena prošle godine, kuća sadrži kolekciju sa više od 150 eksponata. U Bonu je takođe veoma interesantna „Betoven vođena tura“ koja povezuje 17 lokacija značajnih za život i rad ovog umetnika. Na obali reke Rajne u Bonu nalazi se koncertna dvorana Beethoven Hall, koja je uvrštena na listu spomenika svetske kulturne baštine. Dvorana je dom Betovenovog orkestra koji slovi za jedan od najboljih u Nemačkoj. Betovena možete slušati i u okviru Betovenove nedelje – festivala kamerne muzike koji se održava krajem januara i početkom februara. Na Minsterplacu može se videti spomenik Betovenu, delo poznatog vajara Ernsta Henela iz Drezdena, a u parku Rheinaue nalazi se skulptura urađena po uzoru na crtež Pitera Brojera. Širom grada nalazi se još nekoliko skulptura poznatog umetnika, a najpoznatije su one u Redouten i Stadtgarten parku.

Na reci Rajni

U Koblenc-Erenbrajtštajnu se nalazi kuća u kojoj je rođena Betovenova majka, Marija Magdalena. Ovde posetioci imaju priliku da vide slike i postere, predmete iz svakodnevnog života, instrumente, originale i replike predmeta iz bogate arhivske građe, kao i prikaze Betovena i njegove majke u umetnosti XX i XXI veka. U Zidburgu se besplatno može posetiti bivša opatija Mihaelsburg, odnosno crkva u kojoj je mladi Betoven svirao orgulje. Još jedna preporuka u ovoj oblasti je i ogromni Betovenov park u Kelnu, koji zauzima čak 40 hektara.

Širom Nemačke

Na listi lokacija koje nikako ne bi trebalo propustiti je gradska biblioteka u Berlinu, u kojoj se nalaze brojni rukopisi, pisma i beleške kompozitora, kao i oko trećina njegove muzičke zaostavštine iz javnog domena, zajedno sa originalnim rukopisom legendarne Devete Simfonije. Još jedno zanimljivo mesto u ovom gradu je bivše pozorište Schauspielhaus, u kome je ova simfonija prvi put izvedena. U Lajpciškom muzeju lepih umetnosti nalazi se verovatno najpoznatija Betovenova skulptura, delo Maksa Klingera izrađeno 1902. godine, a tu je i njena savremena verzija koju je izradio Markus Luperc. U Augzburgu se nalazi Betovenov kvart koji je nastajao u periodu od 1880. do 1910. godine, a danas je jedno od najekskluzivnijih područja u gradu. U jednom od najlepših gradova Bavarske, Regensburgu, nalazi se Memorijal Valhala sa dvoranom slavnih nemačke istorije i kulture, u čijoj postavci se nalazi bista poznatog kompozitora. Statue i skulpture velikog Betovena nalaze se još i u Nirnbergu i Frankfurtu, dok grad Rostok na Baltiku čuva izuzetan reljef sa njegovim likom.

Kopenhagen dobija svu pažnju putnika, ali Arhus je spreman da uzme ono što mu pripada. Uostalom, nije Kopenhagen jedino što Danska ima da ponudi putnicima, a ovaj grad to potvrđuje na najbolji i najukusniji mogući način

Kao drugi grad Danske, Arhus je navikao da Kopenhagen privlači svu pažnju. Međutim, tokom poslednjih nekoliko godina, Aarhus je izašao iz senke glavnog grada dobivši ugled među turistima i putnicima kao uzbudljiva alternativa za odmor u Danskoj. Alternativa samo u smislu Kopenhagena, on je potpuno svoj i nezamenjiv, i nikako ga ne treba smatrati rezervnim planom.

Arhus je drugi po veličini grad u zemlji, nalazi se na istočnoj obali poluostrva Jiland, oko 200 kilometara severozapadno od Kopenhagena. Sa svojom mešavinom kuhinje svetske klase, impresivnim umetničkim galerijama, atraktivnom arhitekturom i opuštenom atmosferom, Arhus polako izlazi na svetlost turističke pozornice u svom punom sjaju.

Hrana je jedan od glavnih promotera grada kao turističke destinacije. Spoj restorana sa Mišelinovim zvezdicama i neformalnih bistroa, kao i neverovatne ulične gatro-čarolije su osnovni činioci koji ga pozicioniraju visoko na turističkim mapama.

Budući da je relativno mali grad, Arhus se lako može istražiti pešice ili biciklom, što je u ovom delu sveta izuzetno popularno. Sa nešto manje od 350.000 stanovnika, lako je istražiti ga pešice najvećim delom, a sve najpoznatije atrakcije, zanatske radnje i restorani nalaze se unutar centralnog gradskog područja.

Njegova zgodna veličina u kombinaciji sa opuštenom vibracijom čini Arhus idealnom destinacijom za vikend odmor ili odličan dodatak putovanju u Kopenhagen koji je udaljen samo tri sata vožnje vozom.

Vrhunska jela koja održavaju ravnotežu između ozbiljnog i zabavnog

Hrana nije tipično nordijska, i ovde je kuvanje nije jednostavno. Gastronomija je sastavljena od tehnički preciznih jela, gotovo savršenih, sve je prilično skockano i upakovano u savršen odnos izgleda i ukusa. Primeri ove egzaknte gastronomije su tanko narezane Jakobove kapice u ulju od lokalnih trava i začinskog bilja sa prženim borovim iglicama, svinjetina sa lukom, ili hrskavi list kelja preliven sosom od estragona.

Obrok u restoranima obično počinje sa nizom grickalica kao što su pržena kobasica i pržena svinjska kožica, i svakako vol au vent, pecivo punjeno piletinom. Ukusi i serviranje je zabavno, ali sve to vam pripremi prilično ozbiljan i ukusan početak obroka.

Nakon toga sledi hleb, ukusni brioš kao i raženi hleb, delikatesi koji se spremaju preko celog dana, a služe se sa domaćim puterom i krem sirom koji je začinjen mirođijom. Božanstveno!

Od glavnih jela preporučuju se tartar od govedine sa čipsom od cvekle, pečen svinjski obraz sa pireom, vrlo često i parfait od kozjeg sira sa kupinama kao kombinacija lakšeg ručka.

Arhus je dom najvećeg univerziteta u Danskoj i velike studentske populacije, tako da u gradu ima mnogo uličnih i brzih jela. Postoji bezbroj mogućnosti, od tajlanske do britanske hrane, ali je ipak prvo mesto rezervisano za danski sendvič, specijalitet od svinjetine i umaka od pečenja mesa, sa senfom i hrskavim začinskim biljem.

Sve u svemu, jedna ukusna i zanimljiva priča. Blizu je Kopenhagena, nećete izgubiti puno vremena ako odličite da posetite Arhus, ali ipak preporučujemo da izdvojite jedan vikend za to. Vikend je pravo vreme, sasvim dovoljno vremena da ga upoznate i probate šta to on sve nudi, ovo nabrojano je samo sićušni deo gastronomskih čudesa koja ovde postoje.

Gatronomska uživanja