Nacionalni park Mavrovo je smešten na jugozapadnom delu Balkana, nedaleko od granice Severne Makedonije i Albanije. Osnovne karakteristike ovog parka prirode sadržane su u planinskom lancu i sistemu koji se proteže duž zapadnog ruba Balkanskog poluostrva. Njega ne sputavaju administrativne linije, on sa punim pravom prelazi granice nekoliko zemalja

Najlepša priroda Balkana se nalazi u Nacionalnom parku Mavrovo. Mavrovo je proglašeno nacionalnim parkom 1949. godine, pre svega zbog zaštite izuzetne prirodne lepote, ali i zbog njegove naučne i istorijske važnosti. Park je podeljen u tri zone sa različitim nivoima zaštite, i to je danas jedno od najvećih zaštićenih područja te vrste u regionu, sa ukupnom površinom od oko 73.088 hektara.

Pored Mavrovskog jezera, koje je inače najveće veštačko jezero u Makedoniji, kroz park prolazi i reka Radika sa pritokama, omiljena kod turista. U samom nacionalnom parku vladaju gotovo idealni klimatski uslovi, pa je zbog toga, i zbog divlje prirode, Marvrovo idealna destinacija za posetu. Prosečna temperatura u godini je 9 stepeni Celzijusa.

Osim prirode, koji je i glavni turistički adut, Mavrovo takođe ima i najpoznatiji ski centar u Makedoniji “Zare Lazareski”. Ovaj centar pruža odlične uslove za sve zimske sportove. Leti se ovde redovno praktikuje šetanje, vožnja bicikala i planinarenje, a zimi skijanje ili sankanje.

Partizanska bolnica Franja, saznajte više.

Od glavnog grada Makedonije, Skoplja, park je udaljen oko 120 kilometara, i dobro je povezan putnom infrastrukturom, i treba ga posetiti ukoliko se nađete u blizini. Ovde svako godišno doba ima svoju posebnost i lepotu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Mađarska je bila zloglasna po brutalnosti tokom nacističkog i sovjetskog režima, pa i ne čudi da je Budimpešta dom muzeja posvećenog sećanju na mučene i ubijene u jednoj posebnoj zgradi

“Kuća terora” je muzej u Budimpešti posvećen žrtvama fašističkog i komunističkog režima prošlog veka. Muzej se nalazi u aveniji Andraši, u zgradi koja je izuzetno lepa i prilično kontroverzna.

Na fasadi zgrade se mogu jasno videti dva simbola, ukrštene strele mađarskih fašista i zvezde petokrake. Upravo to i definiše kontroverzu zgrade, u njoj su se odvijali mračni periodi mađarske istorije 20. veka. Ona je bila svedok zlodela nacističkog i komunističkog režima.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by House of Terror Museum (@terrorhazamuzeum)

“Kuća terora” ima cilj da verno prikaže sve uslove sa kojima su se suočavale žrtve političke brutalnosti u Mađarskoj. Budući da je zgrada decenijama korištena kao poslovna zgrada, odlučeno je da se ona vrati u prvobitno izvorno sumorno stanje.

Partizanska bolnica Franja, saznajte više.

Svaki od četiri sprata “Kuće terora” nudi stalne i privremene izložbe fotografija, istorijskih uspomena i video materijala. Svi materijali pokušavaju da predstave ono što su ta mračna razdoblja spremala onima koji su nažalost morali da prođu kroz njena vrata.

Jedina prostorija koja nije obnovljena već je zadržana u izvornom stanju je i najposećenija. U pitanju je odaja za mučenje, na njenim zidovima, iza rešetaka, i danas stoje bičevi, štapovi od bambusa sa olovnom glavom, palice obložene kožom sa olovnim oprugama, pendreci i ostala sredstva za mučenje.

Muzej svakog dana poseti i do hiljadu ljudi, uglavnom se radi o turistima iz zapadnih zemalja. Kuća terora je sigurno jedan od najposećenijih muzeja u mađarskoj prestonici i jedini takve vrste u Evropi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Sve više gradova širom sveta prilagođava svoje prostore pešacima, i prave sve više mesta za njih. Ovo je pre svega proisteklo iz pandemije, svi su nadahnuti dugim karantinima shvatili da su ljudi ipak na prvom mestu. Koji su to gradovi u Evropi koji su pokrenuli masovnu inicijativu za iskorenjivanje automobila gde god je to moguće?

Vodeće evropske destinacije su shvatile da su pešaci ipak na prvom mestu. Početni talas koronavirusa je sprečio okupljanja u zatvorenom prostoru u većini zemalja sveta, i svi su uvideli da je budućnost na “otvorenom” prostoru.

Mnogi gradovi su uveli ulice samo za pešake, pretvorili mesta za parkiranje u pop-up restorane i dodali više biciklističkih staza. Gradovi su transformisani u područja pogodna za pešake i bicikliste, automobili više nisu bili dobrodošli.

Promene su se isplatile, ne samo u povećanoj ekonomskoj aktivnosti, nego su studije pokazale i da se virus sporije širi u četvrtima koje su prohodne. I dok su mnoga mesta sada povukla ove inicijative kako se život vraća u novu normalu, neki gradovi su se čvrsto držali svojih principa. Oni se i danas zalažu za još više mesta bez automobila. Vodeći gradovi u Evropi koji zagovaraju ovu politiku su Pariz i Milano.

Pariz, Francuska

Čak i pre pandemije, Pariz je imao inicijativu u tome da postane prilagođeniji pešacima. Kao deo gradskih nastojanja da se smanji broj automobila mnogi centralni delovi grada u potpunosti su postali pešačke zone. U suštini se u poslednjim decenijama zagovara novi koncept urbanog planiranja. On stanovnicima omogućava da obave sve svoje dnevne zadatke, od kupovine preko školove do posla, peške ili biciklom. Naravno, ukoliko se sve to nalazi u okviru udaljenosti od 15 minuta hoda ili vožnje biciklom.

Pandemija, u kombinaciji s brojnim štrajkovima u javnom prevozu pre zatvaranja, samo je ojačala popularnost ovih inicijativa. Sve su bile usmerene na čoveka i na održiviji način života. Uvedene su i dodatne biciklističke staze kako bi se olakšao automobilski saobraćaj. Pariz planira da doda još 180 kilometara biciklističkih staza i 180.000 parkirnih mesta za bicikle do 2026. godine.

Partizanska bolnica Franja, saznajte više.

Milano, Italija

Italija je bila jedna od zemalja koje su u početku bile najteže pogođene pandemijom. Svi gradovi su morali brzo da se prilagođavaju kako bi pružili alternative prenatrpanom javnom prevozu. U leto 2020. godine Milano je započeo sa ambicioznim planom proširenja trotoara i proširenja biciklističkih staza duž puteva koji su pre bili usredsređeni samo na automobilski saobraćaj. Promene su transformisale grad, donoseći sa sobom više restorana na otvorenom, pijaca na otvorenom i urbanih parkova.

Milano je takođe prihvatio koncept 15-minutnog grada i prilagodio infrastrukturu koja daje prednost ljudima u odnosu na automobile. Osim toga, grad se okrenuo konceptu sve češćeg boravka na otvorenom i sastajanja na zajedničkim otvorenim prostorima.

Grad sada ima više javnih zelenih površina zajedno sa mnoštvom biciklističkih staza i nudi pogled u budućnost održivog Milana. Stare industrijske četvrti pretvorene su u pešačke i biciklističke zone pune modernih kafića, galerija i butika. Grad nudi i usluge deljenja bicikala, ima preko 300 stanica širom grada i nudi obične i e-bicikle. Nova četvrt CityLife nije samo najveća zona bez automobila u Milanu, već i jedna od najvećih zona bez automobila u Evropi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.