Zimska sezona u skijaškim centrima u Bosni i Hercegovini protiče odlično. Staze su pune skijaša, slobodnih mesta u hotelima gotovo i da nema a rezervacija ima i za naredni period

Na planinskim centrima u Bosni i Hercegovini najviše gostiju ima iz Hrvatske, Srbije i Slovenije, a primetan je velik broj turista iz dijaspore. Trend odlične popunjenosti je počeo pre Nove godine, a to je nastavljeno i nakon praznika, iako su ove godine otvoreni svi ski-centri u Evropi koji nisu radili prošle godine zbog pandemije.

Kako ističe Dejan Ljevnaić, direktor Olimpijskog centra Jahorina, taj planinski centar nastavlja s odličnim rezultatima. Sve što je uloženo tokom leta se pokazalo kao dobra investicija jer je Jahorina u potpunosti popunjena. Prema njegovim rečima, Jahorina je na korak da ova sezona bude najuspešnija ski-sezona u istoriji.

Osim toga, odlična sezona je zabeležena i na skijalištu “Ski Vlašić” i u “Adria Ski Kupres” centru, gde se svake godine obaraju turistički rekordi.

Austrijski parlament je produžio lockdown za nevakcinisane građane za još deset dana, a pored toga su uvedene dodatne epidemiološke mere

Lockdown za nevakcinisane stanovnike Austrije je produžen do 20. januara, i prema aktuelnom stanju u zemlji takvo stanje bi još moglo još dugo da bude na snazi. Sve mere koje ograničavaju slobodu građana moraju se produžavati svakih deset dana.

Osim toga, u Austriji je stupila na snagu nova uredba o epidemiološkim merama koja predviđa i obavezu nošenja maski na otvorenom prostoru, na svim mestima gde nije moguće držati distancu od dva metra obavezno je nošenje FFP2 maske.

Maska je obavezna u svim pešačkim zonama, na pijacama, na skupovima na otvorenom, na stanicama i stajalištima. Nove mere podrazumevaju i promenu kovid propusnica, odnosno trajanje, za sva lica koja su primila dve doze vakcine propusnica važi šest meseci, a za osobe koje su primile buster dozu važi devet13.

Uređenje rute duge čak 600 kilometara deo je kapitalnog projekta Republike Srbije u okviru programa Srbija 2025

Završena je studija izvodljivosti arheološke rute “Putevima rimskih imperatora”  kojom će biti obuhvaćeno11 lokaliteta u Srbiji na kojima je rođeno 18 rimskih imperatora. Među najpoznatijim lokalitetima nalaze se Sirmijum, Viminacijum, Lederata, Medijana, Trajanov most i Gerulata.

Svi lokaliteti se prostiru od Sremske Mitrovice, preko Beograda, Viminacijuma, Đerdapa, Zaječara, Niša do Lebana. Osnovni plan projekta je privlačenje turista i promovisanje kulturno-istorijskih sadržaja Srbije, i svi lokaliteti će biti opremljeni turističkom infrastrukturom i povezani u jedinstvenu kulturno-turističku rutu.

Počev od 10. januara 2022. holandska avio-kompanija KLM počinje da koristi održivo avio-gorivo (Sustainable Aviation Fuel – SAF) na svim svojim letovima iz Amsterdama. Za sada će KLM dodavati 0,5% ovog goriva, a ambicija avio-kompanije je da do 2030. godine 10% sveg goriva upotrebljenog u avijaciji bude održivo avio-gorivo

Šta je održivo avio-gorivo i zašto je ono važno

Održivo avio-gorivo (SAF) je mlazno gorivo napravljeno isključivo iz obnovljivih izvora, kao što su korišćeno jestivo ulje, drvni ostaci ili sintetički kerozin i ono može da zameni obično fosilno gorivo ili da mu se doda bez ikakvih modifikacija motora i dodatnih troškova. SAF se razlikuje od običnog bio-goriva, jer se princip održivosti primenjuje i u samoj proizvodnji, što znači da njegova proizvodnja ne dovodi do krčenja šuma ili smanjenja proizvodnje hrane.

Trenutno je SAF je najvažniji činilac u borbi za održiviju avio-industriju, jer njegova upotreba može da smanji emisiju ugljen-dioksida za čak 75%! Na nivou Evropske Unije podnet je predlog da obavezni udeo održivog avio-goriva na letovima iz i unutar EU bude 2% do 2025. godine, dok je ambicija KLM-a i njegovih partnera da obavezni udeo ovog goriva u celom svetu do 2030. godine bude 10%.  Zbog toga je KLM već danas na potpuno dobrovoljnoj bazi počeo da koristi SAF na svojim letovima. Na ovaj način su ciljevi KLM-a u skladu sa ciljevima Klimatske rezolucije Ujedinjenih nacija (UN Climate Agreement) potpisane u Parizu, po kojoj se očekuje nulta emisija CO₂ do 2050. godine.

Upotreba održivog avio-goriva povećaće cenu avio-karata od 1 do 12 evra po karti

Troškovi proizvodnje SAF su četiri puta veći od troškova proizvodnje fosilnog kerozina, ali bi to moglo da se promeni kada veći broj avio-kompanija počne da koristi ovo gorivo i kada se tržište dovoljno razvije. Zahvaljujući korporativnom SAF programu, KLM već koristi održivo avio-gorivo na svojim letovima. Dodatnih 0,5% ovog goriva koji će se od 10. januara 2022. godine koristiti na svim letovima iz Amsterdama, biće finansirano preko putničkih avio-karata, a doplata će varirati od 1 do 12 evra po karti, u zavisnosti od dužine leta i klase u kojoj putnik leti.

Mali ali važan korak

Održivo avio-gorivo će promeniti budućnost avio-industrije, a KLM kao jedan od primarnih ciljeva postavlja ekološku tranziciju avijacije. Još 2011. KLM je izveo prvi komercijalni let na svetu na kom je korišćeno bio-gorivo, dok je u februaru 2021. avio-kompanija imala prvi komercijalni let na svetu koji je koristio sintetički kerozin proizveden  na bazi ugljen-dioksida, vode i obnovljive energije sunca i vetra. KLM je svestan da je dodatak od 0,5% održivog avio-goriva veoma mali korak, ali i da je vrlo važan i nada se da će i druge avio-kompanije slediti ovu inicijativu u borbi za zdraviju planetu.

Inicijativa za zeleniju planetu – CO2ZERO

KLM već godinama omogućava putnicima da smanje karbonski otisak svog leta preko CO2ZERO programa. Do sada se novac prikupljen ovom inicijativom koristio za pošumljavanje naše planete, te je u Panami zasađeno preko hiljadu hektara prašume. Od 13. januara 2022, putnici KLM-a će imati mogućnost da preko CO2ZERO programa dokupe i dodatnu količinu održivog avio-goriva i tako direktno smanje emisiju CO2.

KLM trenutno kupuje relativno velike količine SAF-a i potpisao je različite kupoprodajne ugovore sa dobavljačima. Ovo će garantovati standardni dodatak od 0,5% za letove koji polaze iz Amsterdama i omogućiti KLM-u da zadovolji dodatnu potražnju koju generišu putnici putem CO2ZERO programa, kao i potražnju koju stvaraju partneri avio-kompanije preko korporativnih programa. Osim obnove flote i  stalnih inovacija unutar kompanije, KLM se zalaže za energetsku tranziciju avijacije.

Bečki božićni vašari se ubrajaju u najomiljenije atrakcije tokom zimskog perioda, ali austrijska prestonica pored njih nudi raznovrstan program za čitavu porodicu

Savetodavna kompanija u oblasti turizma, nekretnina i ekonomskog razvoja „Rezonanc Konsaltansi“ je izabrala Beč sa preko 990 zelenih površina za „najzeleniju“ metropolu sveta u 2020. godini. Carski parkovi i barokne avenije i zimi pozivaju u šetnje.

Kafići u Beču kojih ima 2.240 otvoreni su tokom čitave godine, a zimi su dobrodošlo utočište od hladnoće ili usptuna stanica nakon posete muzeju. Tradicionalna bečka kultura kafe je od 2011. godine uvrštena na Uneskovu listu svetske kulturne baštine. Bečki kafići su poznati po slatkišima koji se služe uz kafu i čaj, kao što su praline, torte, musevi, slatka peciva, buhtle i pita sa jabukama.

Od 19. januara 2022. godine se otvara klizalište Bečki ledeni san ispred skupštine grada koje posećuju profesionalni klizači, ali i početnici i deca. Jedino bečko klizalište na krovu je klizalište Engelman u opštini Hernals koje je osnovano pre sto godina. Neke opštine imaju livade i dečija igrališta koji se tokom zime pretvaraju u staze za sankanje. U opštini Favoriten je staza za sankanje u parku Oberla duga čak 200 metara.

Fotografija:  © WienTourismus/Christian Stemper, © WienTourismus/Paul Bauer

Za turističke vaučere za odmor u Srbiji postoji već tradicionalno veliko interesovanje građana što potvrđuje činjenica da je podeljena već polovina 

Od početka godine kada je i počela podela država je podelila čak 47.297 vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji. Ovakav trend je očekivan, sve je izvesnije da će do polovine januara meseca biti podeljeno svih 100.000 vaučera u vrednosti od 5.000 dinara.

Kako ističu iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, vaučeri su se pokazali kao izuzetno uspešna mera za razvoj domaćeg turizma i promociju novih destinacija u Srbiji, a to je istovremeno i odlična mera za oporavak domaćeg turizma u uslovima pandemije koronavirusa.

Svi vaučeri se mogu koristiti za smeštaj i to u trajanju od najmanje pet noći.

Stara planina i planina Kučaj-Beljanica su nakon 40 godina postala područja koja će dobiti status nacionalnih parkova, takođe će ove lokacije ubuduće imati maksimalan stepen zaštite države

Nacionalni park Stara planina se studijom koju je izradio Zavod za zaštitu prirode prostire na 116.000 hektara. Ovo područje je jedno od najvrednijih i najposećenijih u Srbiji, koje osim prirodnih lepota odlikuje i bogat biljni i životinjski svet. Do sada je Stara planina imala status parka prirode.

Kučaj-Beljanica je šumsko područje, sa očuvanim hrastovim i bukovim šumama, pećinama, klisurama i kanjonima, što i definiše njegovu vrednost kao izuzetno prirodno bogatstvo. Područje Kučaj-Beljanica sada po prvi put našlo pod zaštitom države.

Poslednja dva nacionalna parka u Srbiji progašena su1981. godine, kada su taj status dobili Tara i Kopaonik.