Sve je više zimskih planinskih centara širom Evrope koji se praktično “tope” usled klimatskih promena. Takav slučaj nije zaobišao ni Francusku, ni jedan od njihovih najpoznatijih ski centara. Kako oni vide budućnost, i kako menjaju svoju turističku ponudu da bi očuvali planinu i našli rešenje ovog problema?

Ski centar Šamoni (Chamonix) u Francuskoj je poznat po tome što su u njemu održane prve zimske olimpijske igre 1924. godine. Nažalost, poznat je i po tome što će skijanje tamo biti nemoguće za 30 godina zbog globalnog zagrevanja. Alpi, ne samo u Francuskoj, već i ostalim delovima Evrope, moraju da se prilagođavaju ne samo vremenu, već i turistima koji su navikli na planine koje su prekrivene snegom.

Smešten u francuskim Alpima u podnožju Mon Blana, kultni ski centar Šamoni se suočava sa globalnim zagrevanjem. Promene vremena su „podstakle“ ljude koji se bave turizmom da se prilagode promenljivim uslovima i da na novi način promovišu lokalnu kulturu.

Šamoni je pionir kada je u pitanju planinska i alpska kultura. Poznato je širom sveta po svojim glečerima i kao rodno mesto planinarenja u 18. veku. Danas, kao i sva planinska odmarališta, Šamoni mora da se suoči sa klimatskim promenama i njihovim posledicama. Glečer Montever Mer de Glas, koji je jedna od glavnih atrakcija ovog područja, topi se velikom brzinom. Stručnjaci kažu da će područje za skijanje biti dostupno još najviše 3 decenija, a možda i manje.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by AMANDA & CAMILLE (@1duvetpour2)

Tema od pre 25 godina

Međutim, klimatske promene nisu novost za turističke radnike i meštane iz ovog mesta. Oni su, hteli to ili ne, morali da se prilagode svim prilikama. Oni su već nekoliko godina posvećeni ne samo turizmu, oni su posvećeni istraživanju planine sa ciljem očuvanjem životne sredine. Postoji puno aktivnosti koje se praktikuju već nekoliko godina kako bi se unapredila turistička ponuda kraja.

Adaptacija

Za sada su započeli veliki radovi na lokaciji, koja trenutno privlači 350.000 posetilaca godišnje, ali je potrebna transformacija zbog promena koje su izazvale klimatske promene.

Cilj je održavanje u životu kultne lokacije Montenvers sa dvostrukom svrhom. Moraju se obezbediti atraktivnosti na ovom jedinstvenom mestu uz podizanje svesti o njegovoj ranjivosti na klimatske promene. Obnova turističkog nasleđa, uključujući istorijski hotel i crveni voz, uz nadogradnju i očuvanje glečera, ali i žičare, deo je planova. Projekat ima za cilj da sačuva i unapredi sećanje na ovo mesto, uz informisanje i edukaciju posetilaca o uticaju klimatskih promena.

Pored toga, svi sadržaju se prilagođavaju toplijem vremenu, što samo potvrđuje fleksibilnost turističkih radnika. Međutim, iako promocija turizma i očuvanje životne sredine može izgledati kao složen čin, zaposleni u ski centru Šamoni su spremni da istraže alternativne aktivnosti. Neka skijaški centri su već uveliko prilagodili svoje sadržaje klimatskim promenama, a primere kako su to uradili možete pronaći na sledećoj internet stranici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Britanski časopis The Economist je rangirao ukupno 173 grada na svetu kako bi napravio konačnu listu koji su to najkvalitetniji gradovi za život u ovoj godini

Lista koju sastavlja časopis The Economist svake godine ima zadatak da da odgovor na pitanje koji je najbolji grad za život protekloj godini. Najbolji grad za život u 2023. godini je ponovo Beč.

Na rangiranje utiču različiti faktori kvaliteta života, zdravstveni sistem, obrazovanje, kultura i infrastruktura. Tu su takođe i socijalna bezbednost, politička stabilnost i niska stopa kriminala. Interesantno je navesti da se rangiraju uslovi u 173 grada, a u poslednjim godinama se situacija globalno popravila, imajući u vidu pandmiju koja je za nama.

Beč je, prema pisanju časopisa The Economist, po treći put u poslednjih pet godina došao na prvo mesto najboljih gradova u Evropi. Bečlije imaju jedan sasvim zgodan termin, lebenskunst. To je umeće dobrog življenja, a Beč je sa svojim restoranima i muzejima zaista savršeno mesto za „vežbanje“ umetnosti. Ovaj grad nudi obilje mogućnosti za kulturu i zabavu, kao i dobru infrastrukturu i opštu stabilnost.

Beč ima 99.1 od 100 mogućih bodova, što ga stavlja odmah ispred Kopenhagena. Melburn i i Sidnej se nalaze na trećem mestu, odnosno četvrtom liste na kojoj zaista dominiraju australijski gradovi.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Najvažniji kriterijumi za ocenjivanje su svakako stopa kriminala i složena gradska infrastruktura. Ti kriterijumi negativno utiču na život u svakom smislu. Upravo to je neke veće gradove poput Londona, Njujorka i Pariza stavilo na loše pozicije na listi, iako su poznati po svojim atraktivnim kulturnim i društvenim aktivnostima.

Na samom kraju liste se ponovo nalazi Damask iz Sirije, u kome građanski rat traje već deset godina. Pored Sirije, tu se nalaze i gradovi iz Rusije i Ukrajine, zbog očiglednih razloga. Takođe, tu je i Tripoli, Lagos, Karači i Harare.

Lista najboljih gradova za život izgleda ovako:

1. Beč, Austrija
2. Kopenhagen, Danska
3. Melburn, Australija
4. Sidnej, Australija
5. Vankuver, Kanada
6. Zürich Švajcarska
7. Kalgari, Kanada / Ženeva, Švajcarska
8. Toronto, Kanada
9. Osaka, Japan / Oklend, Novi Zeland

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Iako nema puno neotkrivenih delova Mediterana, srećom još uvek postoje destinacije koje se nalaze ispod turističkih radara. Jedna od takvih destinacija je Marbelja, mesto koje je nekad privlačilo holivudske zvezde poput Brižit Bardo, Grejs Keli ili Keri Granta

Poslednjih godina Marbelja je postala popularna destinacija za odmor Evropljana, posebno Britanaca, a na njen šarm nisu ostali imuni ni putnici iz drugih krajeva sveta. To je mesto koje se rado posećuje, i danas ima gotovo isti status kao čuvena Francuska rivijera ili Amalfi obala.

Marbelja ima čak i popularne heštegove na društvenim mrežama, #marbs ili #marbellalifestyle koji su postali sinonim za otmen način života. Ipak, to je mesto koje se ne može tako lako uporediti sa drugim otmenim evropskim obalnim gradovima.

Prvo i najvažnije, kultura Marbelje je podjednako pod uticajem i severne Afrike i Evrope, što ovom delu južne Španije daje određenu raznolikost i posebnost. Tu se javlja jedno pitanje, da li je Marbella poslednje veliko mesto na Mediteranu?

Sunce, istorija i sadržajnost po pristupačnim cenama

Marbelja je zaštićena planinskim lancem Sijera Blanka, stvarajući jednu posebnu mikroklimu. Ona plamteću špansku vrućinu čini lakše podnošljivom leti i jedna je od najsunčanijih destinacija u Evropi tokom zime.

Poznata je po dobrim zabavama, ali takođe i po tradicionalnoj kulturi. Na istoku, nalazi se Malaga, dom rimskih ruševina i Pikasovog muzeja. S druge strane, tu je Alhambra, često smatrana osmim svetskim čudom. Tu se nalazi jedna  od najbolje očuvanih palata u istoriji islamskog sveta, udaljena samo dva sata vožnje od Marbelje, navodi CNN.

Ono što Marbelju razlikuje od, recimo, Kaprija ili Mikonosa je to što Stari grad nije izgrađen samo zbog turista i zarade.  Da, postoji dosta luksuznih građevina i radnji, ali sam grad ima neku skromnu vibraciju sa finim intenzitetom.

Možda je najupečatljivije to što se još uvek može pronaći odlična vrednost za novac, grad nije preskup. Iako u gradu ima vrhunskih restorana, oni nisu skupi. Večera za troje sa tri sleda i flašom vina može koštati maksimalno 80 evra. Ono što je takođe privlačno u Marbelji je da u samom gradu ima puno šarmantnih butik hotela koji nisu skupi kao u Italiji ili Francuskoj.

Ova retka mešavina lepote, luksuza i vrednosti ne prolazi nezapaženo. Prošle godine Marbelja je uvrštena među najbolje evropske destinacije po izboru svetskih putnika. Marbelja je najbolja celogodišnja destinacija na Mediteranu. Ne samo da ima vrhunske hotele ili restorane koje možete pronaći u Londonu, Parizu i Milanu, već ima i najbolju klimu u Evropi.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Marbelja će uvek biti jednako blizu Africi kao što će biti i u Evropi, dajući joj mešavinu marokanske i španske kulture. To se  najbolje vidi u gastronomiji, maurskoj arhitekturi, ležernom tempu i toploj klimi. Upravo žbog toga je turisti i posećuju, jer nudi najbolje od oba sveta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Čitaoci magazina Travel + Leisure odabrali su najbolja ostrva na svetu u godišnjoj anketi „25 Favorite Islands in the World of 2023“. Među 25 najboljih se nalazi i jedno ostrvo iz našeg regiona, u pitanju je Hvar

Travel + Leisure je specijalizovani magazin za putovanja, i svake godine anketira svoje čitaoce kako bi napravio različite liste. Čitaoci dele svoja iskustva i svoja mišljenja na najrazličitije teme, od najboljih gradova za siti brejk, do najusamljenijih i najlepših ostrva ili svetskih atrakcija. Ove godine se na listi jedno Hrvatsko ostrvo ponovo našlo među najboljim na svetu.

Čitaoci magazina su ocenjivali ostrva prema aktivnostima i sadržajima koje nude, prirodnim atrakcijama, plažama, hrani, ljubaznosti i ukupnom iskustvu. Grčka je država sa najviše ostrva na listi, što i ne čudi, jer ova predivna zemlja nudi zaista puno sadržaja. Od predivne prirode, fotogeničnih plaža, drevnih nalazišta i vrhunske hrane.

Travel + Leisure Readers’ 25 Favorite Islands in the World of 2023 https://t.co/dwrolgMQxb pic.twitter.com/2WZjhpnIKZ

— Travel + Leisure (@TravelLeisure) July 19, 2023

Na prvom mestu se nalazi australijski Veliki koralni greben. Na drugom mestu se nalaze Maldivi, na trećem Madeira iz Portugala. Na četvrtom i petom mestu se nalaze Fidži, odnosno Paros iz Grčke, dok se na odličnom sedmom mestu, po drugi put na listi najboljih, nalazi Hvar.

Slovenačka Istra, i posao i odmor, saznajte više.

Magazin navodi da je na Hvaru moguće upoznati bogatu istoriju i kulturu zemlje, uživati u poznatoj hvarskoj gastronomiji kao i odsesti u vrhunskom smeštaju. Osim toga, ova destinacija je odlična za posetu tokom cele godine. Hvar ima topla leta i blage zime, i spada u najsunčanija ostrva u Hrvatskoj, s više od 2.800 sunčanih sati godišnje. Takođe, ima i predivno more sa raskošnom mediteranskom prirodom.

Više o najboljim ostrvima sveta pronađite na zvaničnoj internet stranici magazina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.