Malo je poznato da u Hrvatskoj postoje i pustinje, koje su danas nesvakidašnja turistička atrakcija. To samo potvrđuje koliko malo znamo o zemlji koja se nalazi u našem regionu, i koliko Hrvatska ima zanimljivih i manje otkrivenih mesta i sadržaja. Treba se zaista oprostiti sa morem, bar na kratko, i krenuti u istraživanje ove divne zemlje, jer ona ne prestaje da iznenađuje

Na jugu zemlje oko grada Đurđevca postoji jedinstveni prirodni fenomen po imenom Hrvatska Sahara. U pitanju je pustinja, i to prava, sa dinama koje se prostiru se na površini od oko 50 hektara.

Đurđevački Pijesci su jedina preostala pustinja u Hrvatskoj. To je danas zaštićeno botaničko područje sa posebnim prirodnim staništem. Ova pustinja, osim što je atraktivna, je posebna i po tome što je dom velikom broju endemske flore i faune.

Turisti ne treba da očekuju pustinju poput prave Sahare i slično, u pitanju je vrlo je malo ali prilično lepo mesto za posetu. Đurđevečki Pijesci su 1963. godine proglašeni posebnim geografskim i botaničkim rezervatom.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Valentina Pavlaković (@valentina_pavlakovic)

Ova pustinja privlači mnoge turiste, uglavnom se radi o domaćim turistima. Lokalne vlasti su čak i obezbedile tri kamile koje turisti obožavaju. One zajedno sa dinama čine deo jedinstvene i autentične scenografije prave pustinje.

Portonovi – adresa za utočište po vašoj meri, saznajte više.

Po pustinji turisti mogu da se šetaju, da naprave fotografije, a tu je otvoren i centar za posetioce, Posjetiteljski centar Đurđevački pijesci. U centru turisti mogu saznati nešto više o ovom prirodnom fenomenu. Pored toga, kroz koncept proširene stvarnosti u zatvorenom prostoru mogu otkriti sve jedinstvenosti pustinjskog krajolika i bogatstvo raznolikosti životinjskog i biljnog sveta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kad je Đulija Manca 2011. godine otputovala na Pianosu, bivše italijansko zatvor-ostrvo, radovala se opuštajućem odmoru na suncu pre povratka kući. Međutim, 12 godina nakon što je prvi put bila u hotelu Milena na plaži, odlučila je da ostane da živi na ostrvu poznatom kao Alkatraz Tirenskog mora. U hotelu rade zatvorenici pod nadzorom na uslovnoj slobodi na rehabilitaciji

Đulija Manca je jedina žena koja živi na ostrvu osuđenih kriminalaca. U selu duhova Pianosa, delu morskog parka toskanskog arhipelaga, ona radi i kao upravnica hotela i nadzornica programa rehabilitacije osuđenika. Zajedno sa neprofitnom organizacijom sa društvenom misijom pomaganja ugroženima, Arnera, ona je nastavila svoj život na ostrvu.

Na svom prvom odmoru na ostrvu ostala je nedelju dana, i nije htela da se vrati. Bila je fascinirana projektom rehabilitacije, Pianosom i tišinom koju remeti jedino tirkizno čisto rajsko more, navodi CNN.

Pianosa je smeštena između Korzike i kopna. Na njemu žive samo dve osobe za stalno, ona i čuvar zatvora, a tu je i 10 osuđenika koji rade kao kuvari, vrtlari, konobari, čistači plaža i perači posuđa u Hotelu Milena, jedinom objektu na ostrvu za smeštaj turista.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Riccardo Alocci (@riccardo_alocci)

Okružen borovom šumom, Hotel Milena ima tavanice prekrivene freskama, ima 11 soba sa prelepim pogledom na more. Tu je i velika terasa na kojoj zatvorenici poslužuju gostima večernje piće, restoran i bar. Hotel je otvoren čitave godine.

Portonovi – adresa za utočište po vašoj meri, saznajte više.

Međutim, hotel se našao u finansijskim problemima pa mu je pretilo zatvaranje. Ako bi se to dogodilo, zatvorenici bi bili prebačeni nazad u zatvor, čime bi se njihov program rehabilitacije okončao.

Manca je odlučila da ostane i preuzme mesto upravnika hotela. U početku je radila besplatno, koristeći svoje menadžerske veštine kako bi osigurala budućnost hotela. Za samo nekoliko godina uspela je značajno da preokrene stvari, a Hotel Milena postao je popularno mesto za venčanja i proslave.

Smeštena u blizini Gorgone, još jednog italijanskog ostrva-zatvora, Pianosa je osnovana tokom 1700-ih kako bi čuvala odmetnike, razbojnike i revolucionare. Ostrvo je služio kao baza za zatvor s maksimalnom sigurnošću do 1998. godine, kada je zatvor zatvoren. Njegovih nekoliko stanovnika je na kraju otišlo i Pianosa je godinama ostala napuštena.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ove neverovatne terme se nalaze usred planinske idile, i ne biste odmah rekli da se radi o području sa termalnim izvorima. Turisti nakon skijanja mogu odmah da se raskomote i odmore u spoljnim toplim bezenima

Terme Les Grands Bains du Monêtier smeštene usred moćnih Alpa, u srcu skijališnog centra Serre-Chevalier. Ova destinacija je interesantna po tome što možete i skijati i kupati se u termalnim izvorima i bazenima, i to na istom odmoru.

Na nadmorskoj visini od oko 1.500 metara u francuskim Aplima se nalazi jedno mesto na koje turisti odlaze kad žele da se maksimalno opuste i uživaju u posebnom odmoru.

Terme Les Grands Bains du Monêtier poseduju vodeni centar koji se prostire na na 4.500 kvadratnih metara. Centar ima ogromni spoljni i unutrašnji bazen sa termalnom vodom koja se zagreva na prirodan način, i dostiže temperaturu od 44 stepeni Celzijusa. Terme se nalaze u spektakularnokm krajoliku, i na to ne utiče koje je godišnje doba u pitanju.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Corinne Nina (@corinnesagot)

Turistima su na raspolaganju brojni sadržaji, od kupanja u termalnim vodama, preko uživanja u parnim kupatilima i saunama do različitih spa tretmana. Postoje i brojne tematske kupke, u jednoj od njih ležite na betonskoj ploči sa ušima pod vodom. Tada slušate opuštajuću muziku i gledate interesantu predstavu od svetlostnih zraka na kupolastom krovu.

Portonovi – adresa za utočište po vašoj meri, saznajte više.

Ove terme su bile poznate po lekovitosti još u drevnim vremenima. Prema pisanim izvorima za njih se znalo još u četvrtom veku nove ere. Mesto se tada zvalo Stabatio, što znači “mesto pogodno za lečenje”. Čuveni kralj Luj XVI je naredio gradnju luksuznog lekovitog centra još krajem 18. veka.

Terme su tokom vremena menjale svoj izgled i proširivale svoj sadržaj. Današnji izgled su terme dobile 2008. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Za ovaj grad kažu da je savršena turistička destinacija, jer nudi jedinstven spoj modernog i tradicionalnog, urbanog i srednjovekovnog. Svaki boravak u Talinu je posebna avantura koju zaista morate priuštiti sebi bar jednom u životu, naročito što toga što je pristupačan i relativno jeftin, bar još uvek

Talin je glavni grad Estonije, ima oko pola miliona stanovnika, i njegov glavni adut jeste multikulturalnost. To se oseća na svakom koraku. U njemu caruje savremenost, moderan je i mlad duhom. On je takođe i tradicionalan, ispunjen je istorijom, prelepom arhitekturom i istorijskim spomenicima koji su od ogromne važnosti za estonsku kulturu. Talin je najviše intresantan turistima jer za njega kažu da je destinacija za svačiji džep.

U Talinu nema nema saobraćajnih gužvi i sve je blizu. Sve je nekako lepo upakovano kao novogodišnji poklon, pa turisti zaista mogu da ga upoznaju za nekoliko dana. Stari deo grada je možda jedan od najočuvanijih starih gradova u svetu. Nedaleko od njega se nalazi novi deo, sa poslovnim zgradama, modernim hotelima, luksuznim restoranima i tržnim centrima.

Ono što je posebno interesantno je činjenica da Talin gostima nudi izuzetno gostoprimstvo, njegov kosmopolitski duh očaraće svakog. U svakoj prodavnici, restoranu ili na ulici čućete najrazličitije jezike sveta, što dovoljno govori o njegovoj otvorenosti ka svetu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by TU magazin (@tumagazin.rs)

I stari i novi grad

Stari deo Talina je podeljen na dva dela, donji i gornji grad. Turistički obilazak je najbolje započeti u donjem gradu, na glavnom gradskom trgu. Ovaj trg je mestu na kome se održavaju festivali, koncerti, vašari i drugi događaji koje možemo videti na najlepšim fotografijama ovog grada. Gornji grad je celina za sebe, sa rezidencijalnim zgradama i fasadama u u stilu secesije, po čemu je Talin uostalom i najpoznatiji u svetu.

Talin treba otrivati polako, u šetnjama vijugavim i kamenom polpočanim uličicama. Svaki prolaz pripoveda o drevnim vremenima, jer čim krenete u obilazak imate utisak da se nalazite u nekom srednjevekovnom nemačkom gradu. To je posebno interesantno jer je skoro 50 godina bio  jedan od malih gradova tadašnje sovjetske države, pa je uprkos svemu sačuvao svoj nekadašnji šarm i stav uspešnog trgovačkog grada.

Portonovi – adresa za utočište po vašoj meri, saznajte više.

Međutim ono što Talin odvaja od ostalih evropskih gradova jesu svakako cene. Sve je daleko jeftinije i pristupačnije nego u recimo Berlinu ili Beču, što je možda i najbolja preporuka da ga posetite. Ipak, u poslednjim godinama i on postaje sve skuplja destinacija, posebno zbog činjenice da u Estoniji ima najviše startap kompanija po glavi stanovnika. Zbog toga je Talin dobio drugo ne tako popularno ime, zovu ga još i Silicijumska dolina Evrope.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

U cilju oporavka ekonomije i oživljavanje ruralnih delova Švajcarske, vlasti su odlučile da pokrenu jedan interesantan program. Njihova akcija je bila usmerena na oživljavanje delova zemlje koji su napušteni, pa su još 2017. godine rešili da privuku ljude novčanim iznosima

Švajcarska je poznata kao zemlja u kojoj se jako dobro živi. Osim neverovatne i zdrave prirode, tamo je i jedan od najvećih očekivanih životnih vekova na svetu. Muškarci u proseku žive 79, a žene 84 godine. Međutim, čak i tamo postoje delovi koji su napušteni, ruralne sredine u kojima nema stanovnika. Upravo zbog toga je i pokrenuta akcija “Preselite se u Švajcarsku i zaradite 25.000 evra”.

Gradske vlasti u Albinenu u Švajcarskoj nude novčanu nagradu u iznosu od 25.000 evra ako se presetite trajno kod njih. Albinen je opšina u okrugu Leuk i kantonu Valais na jugu zemlje. U okolini nema mnogo prilika za zaposlenje, pa se populacija mesta dramatično smanjuje u poslednjih nekoliko decenija. Oni su zbog toga i pokrenuli akciju koja je privukla mnoge, ali i razljutila isto toliko ljudi.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Swiss (@switzerland.o1)

Šta se nudilo?

Iznos od 25.000 evra dobija svaka osoba koja je se preseli u Albinen, ako ima i dece još bolje. Svako maloletno dete dobija po 10.000 evra. Jedna četvoročlana porodica je tako mogla da “zaradi” iznos od čak 70.000 evra. Na program su mogle da se prijave samo osobe mlađe od 45 godina.

Na ovu pogodnost imali su pravo švajcarski državljani, ali i osobe iz drugih delova sveta koje imaju trajnu dozvolu za život u Švajcarskoj, „dozvolu C“. Građani Evropske unije mogu da uđu u Švajcarsku i u njoj da borave bez ikakvih posebnih dozvola u trajanju od 90 dana.

Nakon toga moraju zatražiti privremenu dozvolu za boravak, a tek nakon pet uzastopnih godina koje su proveli u zemlji EU građani imaju pravo da zatraže „dozvolu C“. Građani van Evropske unije moraju živeti u Švajcarskoj deset uzastopnih godina pre nego što zatraže trajnu dozvolu za život u ovoj državi.

Portonovi – adresa za utočište po vašoj meri, saznajte više.

Pored dozvola, svaki ekonomski “migrant” je morao da se obaveže da će kupiti kuću minimalne tržišne vrednosti od 200.000 franaka. Svako je bio obavezan da provede minimum deset godina u u Albinenu. U slučaju preseljenja ili odustajanja novac je morao biti vraćen.

Ipak, zbog ovakvih uslova prijavile su se samo dve porodice, a još tri je bilo u razmatranju. Uslovi koje su mudri Švajcarci ponudili razljutili su ljude širom sveta, jer praktično niko nije mogao da se preseli. Za razliku od Italije ili drugih delova sveta koji nude slične akcije, ova Švajcarska je zaista vrlo „nepovoljna“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Let na ovoj liniji nije kao na ostalim linijama. On se razlikuje po tome što pilot sedi odmah ispred vas, a društvo vam pravi još sedam putnika u kabini veličine WV kombija. U avionu nema toaleta, nema stjuardesa, nema obroka…

Avio-kompanija Loganair upravlja Orkney Interisland uslugom i saobraća od mesta Kirkvol do Severnih ostrva u Škotskoj. To uključuje jedan poseban fenomen, u pitanju je najkraća avio-linija na svetu između ostrva Westraya i Papa Westraya, gde putovanje traje čitavih 90 sekundi.

Svako ostrvo u arhipelagu Orkni na severu Škotske ima svoju posebnost i sva su savršena za posmatranje ptica, šetnju, za odmor na plaži pored starih svetionika. Upravo je sve to dostupno turistima zahvaljujući Orkney Interisland kompaniji, koja omogućava da turisti mogu da “skoknu” sa ostrva na ostrvo.

Međutim, let nije baš najudobnije iskustvo. U kabini ima samo osam sedišta a buka motora je nemilosrdna. U samom avionu nema ama baš nikakvih pogodnosti, nema hrane, pića ili toaleta.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Jonathan Ford (@papayranger)

 Međutim, postoji nešto posebno u vezi s ovim letom što biste, ako niste znali pre, shvatili nakon skoro dva minuta putovanja. Za svega 90 sekundi avion neće više biti u vazduhu, sleteće na pistu.

Ovo je, prema Ginisovoj knjizi rekorda najkraća redovna avio-linija linija na svetu, to je putovanje od svega 2.7 kilometara. To je toliko malo, da većini komercijalnih aviona treba toliko da se samo nađu u vazduhu. Po dobrom danu, uz povoljan vetar i malo tereta, potrebno je svega 53 sekunde za krstareću brzinu malog škotskog aviona.

Portonovi – adresa za utočište po vašoj meri, saznajte više.

Putovanje se obavlja dva do tri puta dnevno, povezuje Westray, ostrvo na rubu škotskog severnog arhipelaga Orkni, s manjim, još udaljenijim ostrvom Papa Westray. Tokom cele godine, to je slamka spasa za osamdesetak ljudi koji žive na ostrvu. Leti takođe dovodi turiste, uglavnom jednodnevne izletnike, koji žele da iskuse vožnju avionom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.