4 C
Belgrade
Petak, novembar 21, 2025
ukucajte ovde...
Naslovna Blog Stranica 177

Cikloturizam, najbrže rastuća grana turizma

Od
Redakcija
-
0

Cikloturizam podrazumeva sve aktivnosti vezane za putovanja koje uključuju bicikl, a osim očiglednih benefita koje biciklizam pruža, u osnovi je jedina svrha uživanje  

Prema podacima Evropske biciklističke federacije, doprinos EU ekonomiji od biciklizma je 44 milijarde evra, što trenutno čini cikloturizam jednu od najbrže rastućih grana turizma na svetu.

Sve više zemalja se odlučuje da promeni dosadašnju praksu upravljanja razvojem i poslovanjem u turističkom sektoru. U cilju praćenja zelene i digitalne tranzicije, izgrađuje se sve više pešačkih i biciklističkih staza. Pored toga, podiže se sve više sportsko-rekreativnih centara i obezbeđuje sve više sadržaja za aktivan odmor.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Parenzana Istria (@parenzana.istria)

Jedan od takvih primera je zabeležen u našem regionu, u okviru Dubrovačko-neretvanske županije. Tu je u sklopu evropskog projekta MIMOSA, a u saradnji sa turističkim zajednicama na svom području, izrađen Operativni plan razvoja cikloturizma.

Za ljubitelje biciklizma treba reći da kroz Piran u Sloveniji prolazi jedna od najatraktivnijih biciklističkih tura, Parenzana. Staza je nastala na staroj trasi železničke pruge koja počinje u Trstu, ide preko slovenačke obale, a završava se u Poreču. Ova istinska „poslastica“ za bicikliste duga je 123 kilometra i nudi mogućnost nesvakidašnjeg aktivnog odmora.

Slovenačka Istra, i posao i odmor, saznajte više.

Ovakve aktivnosti bi vrlo brzo mogle da postanu praksa i u ostalim zemljama regiona, računajući i Srbiju. Naša zemlja, ne samo u smislu cikloturizma i aktivnog odmora, već i ostalih sadržaja zaista ima šta da ponudi turistima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Najbolji kampovi u Evropi

Od
Redakcija
-
0
Najbolji kampovi u Evropi kamper
Photo: Unsplash/Alexandra Mirgheș

Camping.info je i ove godine napravio listu najboljih kampova u Evropi, a nagrada za najpopularniji je tradicionalno otišla u Nemačku

Svake godine camping.info rangira 110 najpopularnijih kampova u Evropi. Camping.info nagrada je jedna od najznačajnijih nagrada u kamping industriji, i na osnovu više od 230.000 recenzija od preko 150.000 kampera, nagrada je dodeljena i ove godine po dvanaesti put. Najbolji kampovi u Evropi se nalaze u Nemačkoj, Austriji i Italiji.

Kühlungsborn kamp je na osnovu glasova korisnika ovog portala proglašen za najbolji kamp u Evropi. Kamp u blizini grada Kühlungsborn na Baltičkom moru je idealna destinacija za sve ljubitelje kampovanja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by WIR SIND CAMPEN (@camping.info)

Slovenačka Istra, i posao i odmor, saznajte više.

Korisnici portala su istakli da kompletna infrastruktura ovog kampa, računajući restoran, velike parcele sa modernim sanitarnim čvorovima i ljubazno osoblje pružaju opušten i miran odmor s puno udobnosti.

Najbolji kampovi iz 10 drugih zemalja

Pored kampova iz Nemačke i Austrije koji zauzimaju najviše mesta na listo 100 najboljih, camping.info rangira i kampove iz drugih zemlja. Po sedmi put nagrađeni su kampovi iz Slovenije, Hrvatske, Poljske, Bosne i Hercegovine, Švedske, Portugala, Turske, Španije, Danske i Rumunije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Čuvena kraljevska čorba koja nikad nije postojala

Od
Redakcija
-
0
Čuvena kraljevska čorba koja nikad nije postojala
Photo: Pexels/ Valeria Boltneva

Ova čorba se vekovima smatra omiljenim predjelom britanskih plemića, i uvek je imala posebno mesto u nacionalnom ponosu Britanaca. Svaki svečaniji ručak ili prijem je počinjao sa Brown Windsor čorbom, kako je tradicija nalagala. Međutim, jako je interesantno navesti da po svemu sudeći ona uopšte i nije postojala, bar ne u tim starim i važnim vremenima kako to oni tvrde

Kuvari, TV emisije, i ugledni gastronomi kažu da je Brown Windsor čorba, krepka čorba na bazi mesa, često s dodatkom povrća, uvek bila predjelo koje su birali britanski kraljevi i kraljice vekovima, navodi BBC.

Brown Windsor je često bila i sinonim za kraljevstvo, specijalitet koji je podjednako bio popularan i u Viktorijansko i Edvardijansko doba. Kraljica Viktorija je posebno volela ovu čorbu, i ona se uvek nalazila na svim prijemima ili slavljima.

Međutim, poznata internet stranica British Food History tvrdi potpuno drugačije. Tokom Prvog svetskog rata, britanska kraljevska porodica se odrekla svog imena Saxe-Coburg-Gotha, iz očiglednih razloga. Kralj Džordž je zbog neprijateljskog raspoloženja protiv nemačkog naroda odbacio svoje prezime i uzeo nešto najprikladnije, nešto što je postojalo u svakoj engleskoj kući.

Ovo jelo tamne boje imalo je i adekvatno ime, isto kao i dom kraljevske rezidencije Windsor iz 11. veka. Osim toga, čorbu je pripremala svaka domaćica u to vreme. To je bilo upravo ono što je kralj Džordž tražio, i to je stvarno promenilo stavove javnosti. Budući da su je oni često jeli, ime je ostalo. Nekada „dajem kraljevstvo za konja“ je postalo „dajem prezime za čorbu“…

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kate (@katecookboocks)

I na dvoru i na selu

Imajući u vidu da su se mase ugledale na kraljevsku porodicu, utešna Brown Windsor čorba je postala omiljena britanska čorba i za obične ljude, i nosila je tu krunu dosta dugo. Međutim, kao i sa svim kulinarskim trendovima, nekada popularno jelo je palo u nemilost.

U godinama racionalizacije nakon Drugog svetskog rata, recept se menjao usled nedostka kvalitetnih sastojaka. Brown Windsor je počela da se smatra neukusnim jelom nastalim od ostataka hrane.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Brown Windsor čorba kao glavno predjelo plave krvi uvek je bila mit. Nastala je prema mnogim tumačenjima kao nusproizvod nemaštine i maštovitosti kuvara. U doba čuvene Viktorije, navodnom raskošnom vrhuncu ove supe, ona najverovatnije i nije postojala. Posebno jer je navodno sadržala Vino Madeira iz Portugala i druge gastronomske egzotike, kao što su kvalitetni komadi bifteka i andaluzijski šeri.

The Lost Foods of England zvanično zaključuje da je Brown Windsor čorba izmišljena oko 1950. godine u komične, a ne kulinarske svrhe, a sve ostale priče o tome su potpuna fantazija.

Nema sumnje da danas postoje brojne varijante Brown Windsor čorbe. Ona je predthodnica omiljene supe Britanaca. Međutim, ako i postoji jedno mesto gde bi se pojavila na jelovnicima otmenih restorana i tradicionalnih barova, to bi bio sam Windsor.

Brown Windsor čorba po mnogima nema nikakve veze sa kraljevskim porodicama. Uvek je u istoriji bilo dobrih specijaliteta a sve kraljevske porodice su rado jele i čorbe. Najbitnije je da je ovaj kraljevsko-narodni specijalitet sveprisutan u životu Britanaca. On se rado jede i na dvorovima i na selima u kućama. On je utešan i ukusan, i to je na kraju u stvari i najbitnije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Euronews: Albanija najbolji izbor

Od
Redakcija
-
0
Turizam Albanija je nova Grčka
Photo: iStock

Ukoliko želite jeftin i sadržajan odmor, albanska rivijera bi trebala biti na vrhu vaše liste. Albanija tek treba da ostavi trag na glavnoj evropskoj turističkoj stazi, pa ne bi bilo loše da isplanirajte vaš dok je još ispod turističkog radara

Protežući se duž Jadranskog i Jonskog mora, albanska obala duga 450 kilometara prošarana je zlatnim peskom i borovom šumom, ali ima vrlo malo stranih turista. Upravo zbog toga je Albanija najbolji izbor, navodi Euronews.

I plaže i istorija

Albanija je posebno atraktivna i zanimljiva ljubiteljima plaža, jer se tamo beli pesak i tirkizno more upoređuju sa čak daleko poznatijim Maldivima. Obala nudi praktično sve, od živahnih odmarališta do tihih i romantičnih uvala.

Za najbolje plaže idite na albansku rivijeru koja se proteže od Vlore do Ksamila. Među njima se nalazi i Dermi, jedna od najdužih i najpopularnijih plaža u Albaniji. Kad se umorite od kupanja ili buke koja dolazi iz živahnih barova, vrlo lako možete pronaći osamu i skloniti se od gužve. Albanija nudi sadržajan i pristupačan odmor, i sve više evropskih turista se odlučuje da provede svoj godišnji odmor baš tamo.

Ukoliko vam i dosadi kupanje, i potreban vam je predah od sunca, možete pešačiti planinskim stazama ili uživati u divljoj prirodi krševitog i planinskog područja. Obavezno treba posetiti interesantni kanjon Gjipe, gde možete krenuti na ekspediciju spuštanja užetom niz stene.

Pored toga, tu su i plaže poput Pema e Thatë. One su postale izuzetno poznate na društvenim mrežama po svojim kolibama na plaži, sa mrežastim ležaljkama koje vise iznad mora.

Ako vam se sunčanje ne sviđa, pogledajte grčke i rimske ruševine Nacionalnog parka Butrint koji se nalazi samo nekoliko koraka od obale. U unutrašnjosti ove male oaze pronaći ćete Plavo oko, dubok prirodni izvor nazvan po svojoj očaravajućoj boji. Između ostalih destinacija, tu se nalazi i poznato odmaralište Saranda.

Slovenačka Istra, i posao i odmor, saznajte više.

Ono što Euronews posebno izdvaja jesu pristupačne cene. Prenoćište u hotelima možete pronaći za 30 evra po osobi u proseku, dok vam brojni kampovi nude odmore već za 11 evra po danu. Ručak u običnom restoranu košta oko 6 evra, dok obrok od tri sleda u malo boljem košta oko 30 evra po osobi.

Albanija je postala izuzetno zgodna desinacija za letovanje u poslednjim godinama. Svojim izgledom podseća na popularna evropska letovališta, ali je daleko jeftinija i naravno bliža. Albanija je u stvari „nova“ Grčka, i taj trend postaje sve popularniji u zemljama našeg regiona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Jezero Mir

Od
Redakcija
-
0
Jezero Mir
Photo: iStock

Na južnom delu zaliva Telašćica smešteno je slano jezero Mir. Ovo slikovito jezero uklopljeno je u brdoviti krajolik i danas je popularno među brojnim posetiocima ne samo zbog svog lekovitog blata i visokog sadržaja soli. Jezero je okruženo bujnom vegetacijom i nudi mnogo skrivenih mesta za opuštanje i beg od svakodnevice

Jezero Mir se nalazi na jugozapadnom delu Parka prirode Telašćica, na ostrvu Dugi otok na hrvatskoj obali. Dugačko je oko 900, a najveća širina je oko 300 metara. Jezero je slano jer je podzemnim kanalima povezano sa morem, i najveća dubina iznosi oko 6 metara.

Jezero se idealno za kupanje, jer je voda je čak nekoliko stepeni toplija od obližnjeg Jadrana jer je dosta plitko. Odlična je destinacija za porodične odmore, ali takođe i za parove i mlađu generaciju.

Vezu sa matičnim morem čine podzemni kanali karakteristični za krško područje. Ovi kanali se uglavnom nalaze na severnoj strani jezera i najlakše ih je uočiti za vreme plime. Nivo vode u jezeru se ne menja drastično jer su pukotine kroz koje voda ulazi u jezero vrlo male.

Slovenačka Istra, i posao i odmor, saznajte više.

Oko samog jezera se nalazi kružna staza duga 2.2 kilometara. Opremljena je klupama za odmor i info tablama, na kojim se nalaze informacije o flori i fauni u jezeru i okolini.

U samom parku na postoje brojni sadržaji i razne aktivnosti, od krstarenja do raznih sportova. Možete roniti, loviti ribu, ili se jednostavno kupati u nekoj uvali. Ako niste za to, šetnja parkom može biti ono što tražite, ili eventualno lagana vožnja biciklom.

Do parka i jezera se najbolje stiže brodićem, postoje brojne turističke ture obilaska organizovane iz obližnjih mesta. Ukoliko želite, možete organizovati čak i spavanje u nekoj od iznajmljenih jedrilica, jer je dozvoljeno i sidrenje i noćenje u uvalama na području parka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Hrvatska i Slovenija među najboljim kongresnim destinacijama

Od
Redakcija
-
0
Dubrovnik
Photo: iSock

Specijalizovani magazin za poslovni turizam Kongres Magazine je i ove godine objavio prestižnu listu najboljih kongresnih destinacija. Od zemalja iz našeg regiona, Hrvatska i Slovenija među najboljim 

Kongres Magazine je objavio listu najboljih kongresnih destinacija Srednje i Jugoistočne Evrope „Meeting Experience Index 2022/2023“ u okviru koje je Dubrovnik proglašen najboljom kongresnom destinacijom u kategoriji do 1.200 učesnika. U toj kategoriji, od gradova iz zemalja našeg regiona nalaze se još i Split, Portorož, Opatija, Bled, Rovinj, Šibenik i Maribor.

Među destinacijama koje mogu ugostiti do 500 učesnika, posebno se istakla i Slovenija. Na prvom mestu je Bohinj, a u toj kategoriji iz našeg regiona nalaze se Kranj, Kranjska Gora, Hvar, Mali Lošinj i Rogaška Slatina. Tu su još i Varaždin, Karlovac, Podčetrtek, Dolina Soče, Izola, Vipavska Dolina, Nova Gorica, Brežice/Čatež, Laško i Ptuj.

U pogledu globalne pandemije, poslovni turizam jedan je od sektora turističke ponude koji je imao najviše problema, pa su ove nagrade od velikog značaja za dalje pozicioniranje našeg regiona kao destinacije za poslovna putovanja.

Kako poslednjih godina korporativni turizam izaziva sve više pažnje turističkih organizacija, destinacija i hotelskih grupa, TU magazin je prepoznao važnost ovog segmenta i tokom prošle godine ostvario saradnju sa brojnim kompanijama koje predstavljaju lidere na tržištu.

Kao krunu dosadašnjeg rada na ovom polju, prošlog meseca je u saradnji sa Slovenačkom turističkom organizacijom i brendom Love Istria koji čine turističke zajednice Portorož-Piran, Izola, Koper i Ankaran, organizovan fam trip u Slovenačku Istru.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Najzagađenije i najdepresivnije mesto na svetu

Od
Redakcija
-
0
Najzagađenije i najdepresivnije mesto na svetu
Photo: Pixabay/8moments

Ovaj grad u Sibiru je jedno od nasevernijih naseljenih mesta na svetu, nalazi se iznad atktičkog kruga. To je izuzetno hladan, zagađen, tmuran i depresivan grad, gde svakodnevicu deli preko 170.000 ljudi

Grad Noriljsk (Norilsk) je ekstreman u svakom pogledu. Nalazi se u Rusiji, i to je najzagađenije i najdepresivnije mesto na svetu. Takođe, tamo su uslovi života jedva podnošljivi, on je izolovan, zabranjen je za turiste i sagrađen je na ruševinama logora za prisilan rad.

Noriljsk se nalazi 400 kilometara severno od Arktičkog kruga. Jedini grad pored njega, koji se nalazi na tako velikoj udaljenosti od civilizacije, je Murmansk. To sugeriše o kakvoj se klimi radi. Prosečne temperature iznose oko minus 26 stepeni Celzijusa, a rekordno niska zabeležena temperatura je bila minus 53 stepena.

U gradu nema sunca oko tri meseca u toku godine, a u toku letnjih meseci nema mraka i nema noći. Pitanje je ko bi uopšte želeo da živi u njemu, i zbog čega grad opstaje, imajući sve navedeno u vidu?

Tajna je bogatstvo rude koja je zakopana ispod snega. Noriljsk je smešten na jednom od najvrednijih nalazišta metala na svetu. Noriljsk je jedan od najvećih proizvođača nikla i najveći je izvor paladijuma na svetu. U rudnicima na eksploataciji radi preko 80.000 ljudi.

Noriljsk je podignut u dvadesetim godinama prošlog veka, svojevremeno je služio i kao logor u vreme Staljina. Većina zatvorenika su bili politički neistomišljenici sovjetskog vođe. Uslovi su bili tako teški, da su zatvorenici sekli sami sebi ruke kako više ne bi mogli da rade.

Slovenačka Istra, i posao i odmor, saznajte više.

Zbog rudnika, Noriljsk je napravio izuzetno lošu prirodnu okolinu, zagađenu i neprijateljsku. Noriljsk je gotovo uvek prvi na listi najzagađenijih gradova na svetu. Priroda je devastirana, stanovništvo depresivno i zabrinuto, a vlasti pokušavaju da saniraju loše posledice koje industrija ostavlja.

Danas je situacija dosta bolja, radi se na poboljšanju uslova ne samo za život i rad stanovnika, već i na poboljšanju uslova proizvodnje rude. Iako još uvek nije turistički moguće posetiti grad, to će se uskoro promeniti. Treba napomenuti da je zbog ekploatacije rude standard u samom gradu dosta bolji nego što je u ostatku Rusije, pa stanovništvo ipak ostaje na osvojim ognjištima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Otmeni patron Boke

Od
Redakcija
-
0

Priča Lazure Hotela i Marine započela je još 2018. godine kad je u Meljinama otvoren butik hotel sa 5* sa samo 24 smeštajne jedinice. Posebnost samog hotela, naspram ostalih u okruženju, je u tome što se hotel smestio u Lazaretu kojeg su Mlečani izgradili još početkom 18. veka. I danas se investitori rado šale kako je njima trebalo duplo više vremena da renoviraju stari lazaret i pretvore ga u hotel, nego što je Veneciji trebalo da ga izgradi iz temelja davne 1729. godine. Jedan od kurioziteta ovog zdanja je što nijedan od 24 apartmana nije isti. Nakon završetka restauracije 2018. godine, Lazure priča se proširila otvaranjem velikog spa i velnes centra, kao i marine koja je postala nezaobilazna stanica svih pravih nautičara i ljubitelja mora

Marina nudi: 156 vezova za jahte do 30 m, prodavnicu nautičke opreme, usluge snabdevanja namirnica, odlaganje čvrstog i tečnog otpada, kurseve jedrenja, čarter usluge i daljinsku kontrolu video nadzora za vlasnike jahti, a budući da je savršeno pozicionirana, predstavlja idealnu polaznu tačku za plovidbu bajkovitom crnogorskom obalom. Spa centar već sada važi za jedan od najboljih u Crnoj Gori i s obzirom da ima nekoliko različitih sauna (finska, bio-sauna, turska, slana soba), teretanu sa prekrasnim pogledom na more, relaks sobu i veliki unutrašnji bazen, nije ni čudno da postaje omiljena destinacija ljubitelja Spa centara.

U sezoni 2021. ponuda hotela proširena je novom modernom zgradom koja broji još ukupno 104 smeštajne jedinice, 58 rezidencija u privatnom vlasništvu, veliki buffet restoran i modernu kongresnu dvoranu koja može primiti i do 200 zvanica, pa je već nekoliko puta bila uspešan domaćin velikih međunarodnih konferencija i konvencija. Posebnost moderne zgrade je u tome što se odlično uklopila u ambijent Lazareta kojim dominira istorijska zgrada hotela izgrađena od autentičnog, belog mediteranskog kamena. Nadalje, sobe i apartmani u novoj zgradi imaju pogled na more i na pitoreskni bokokotorski zaliv koji je, sam po sebi, pravi ambasador lepote Crne Gore.

No, priča Lazure hotela tu ne staje. Ove godine Lazure Hotel & Marina radi na novom projektu i planu proširenja, kao i obogaćivanja ponude za sve svoje goste i posetioce. U junu ove godine Lazure će otvoriti svoju plažu sa novim plažnim barom i renoviranim restoranom. Plaža hotela prostiraće se na više od 4500 m2, biće otvorena za spoljne goste, uz zone rezervisane za goste hotela i vlasnike rezidencija Lazure rizorta. Koncept kuhinje prati savremene trendove, a baziraće se najviše na fuziji uticaja kuhinja Mediterana, Južne Amerike i Azije. Posebnost restorana na plaži biće u posluživanju osvežvajuće i tzv. casual hrane, sa open kitchen konceptom. Pored toga imaće jela spremljena u krušnoj peći gde će, već sada znamo, zvezde biti domaća pinsa čije se testo sprema od posebnih vrsta brašna, kao i opšte obožavani sushi. Plaža će biti otvorena svaki dan za goste hotela i posetioce, od jutra do večernjih sati. Za vreme letnjih meseci pripremili smo poseban program i kalendar događaja sa raznim izvodačima. U sezoni 2024. Lazure hotel će na plaži otvoriti i novi spoljni bazen za sve posetioce, čime će ponuda na plaži biti kompletirana.

Lazure Hotel i Marina od samog početka prati trendove i savremena kretanja pa je tako spraman da ugosti digitalne nomade i ljude koji rade “na daljinu”. U maju ove godine Lazure Hotel i Marina otvara svoj novi coworking space koji će se prostirati na više od 200 m2. Njegovi korisnici imaće priliku da koriste savremene tehnologije  i prostore koji će biti prilagođeni upravo njima.

Ako ste već posetili ovaj jedinstveni hotel, sigurno ćete mu se vratiti jer će vas osvojiti svojom autentičnoću, jedinstvenim šarmom i luksuzom jednostavnosti i elegnacije. Za sve one koji još nisu, naš topli je savet da svakako ovaj hotel stavite na svoju bucket listu.

Više informacija o samom hotelu i aktuelnostima ponude, možete pronaći na www.lazure.me, na Lazure društevnim mrežama ili direktno na imejlu reservations@lazure.me.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Najskuplji sladoled na svetu košta 6.400 dolara

Od
Redakcija
-
0
Nemci prvi u Evropi po proizvodnji sladoleda
Photo: iStock

Kugla ovog, verujemo vrlo ukusnog zadovoljstva, koštaće vas više od svih sladoleda koje ćete pojesti za nekoliko godina zajedno

Smrznuti desert nazvan byakuya, što u prevodu znači bela noć, je trenutno najskuplji sladoled na svetu. Jedna porcija košta tačno 6.380 dolara, što je prema Ginisovoj knjizi rekorda najskuplji sladoled do sada.

Japanski brend sladoleda Cellato na svojoj internet stranici byakuya naziva gelato, pa naziv nagoveštava njegovo italijansko poreklo. Alba je dom verovatno najboljih belih tartufa u Italiji, pa samo taj sastojak košta čak 14.500 dolara po kilogramu.

Na vrhu sladoleda nalaze se jestivi zlatni listići, dve vrste sira i „Sakekasu“, sastojak nalik pasti dobijen iz procesa pravljenja sakea. Za razvijanje ovog delikatesa kompaniji je trebalo skoro 2 godine, kako bi dobili savršen ukus.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by MiLK MAGAZINE (@milkmagazine_hk)

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Cellato takođe navodi da njihova misija nije samo pravljenje poslastica, već stvaranje kulinarskih avantura koja spajaju evropske sastojke i tradicionalnu japansku hranu, navodi CNN.

Svako ko naruči byakuya sladoled mora da isprati uputstva. Prvo se stavlja beli tartuf, zatim ide sladoled sa dodacima, pa se tek onda meša kašikom koju dobijete. Takođe, savetuje se da ostavite sladoled da se malo otopi na sobnoj temperaturi, kako bi tekstura bila odgovarajuća.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Najbolji kongresni grad je Beč

Od
Redakcija
-
0
Najbolji kongresni grad je Beč
Photo: MQ Libelle © WienTourismus David Payr

Međunarodna kongresna asocijacija (ICCA) je objavila listu najboljih kongresnih gradova za 2022. godinu. Beč je opet zauzeo prvo mesto, ispred Lisabona i Pariza, zahvaljujući broju organizovanih kongresa

U Beču je u 2022. godini održano 162 kongresa, dok ih je u Lisabonu bilo 144, a u Parizu 134. Naredna mesta na listi zauzimaju Barselona, Prag, Madrid, Berlin, Atina, Brisel i London. Ovo je prva godina nakon pandemije konornavirusa da je asocijacija uzimala u obzir isključivo kongrese koji su organizovani na licu mesta. Rang lista u godini ranije je obuhvatala i hibridne kongrese.

„Ovo je najbolja godina za bečku kongresnu industriju od izbijanja pandemije. Prednosti grada za nabavku novih kongresa su budžet od osam miliona evra, lokacije i smeštajni kapaciteti“, izjavio je Peter Hanke, član gradskog veća i predsednik bečke turističke organizacije.

„Zauzimanje prvog mesta u globalnom, izuzetno konkurentnom okruženju još jednom dokazuje odličnu saradnju svih zaposlenih u bečkoj kongresnoj industriji. Ove godine imamo 17 velikih kongresa sa preko 3.000 učesnika, kao i četiri sa preko 10.000 učesnika“, dodaje Norbert Ketner, direktor bečke turističke organizacije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

1...176177178...364Stranica 177 od ukupno 364

Poslednje objave

TU magazin je specijalizovani magazin posvećen turizmu, ugostiteljstvu i HoReCa sektoru u Srbiji i regionu.

Najčitanije

Poslednje objave

Popularne kategorije

© TU magazin 2025.