Turistička industrija postaje sve više ekološki osvešćena kako bi uspostavila održive hotele sa obnovljivom energijom i organskim proizvodima. Danas se širom sveta otvara sve više takvih hotela, i to postaje praksa u turizmu i ugostiteljstvu. Najbolji hotel tog tipa se nalazi u Norveškoj, i zaista liči na nešto što postoji samo u mašti
Eko-hotel, takođe i zeleni hotel, je ekološki održiv projekat koji se sve više uspostavlja širom sveta kako bi se smanjio štetan uticaj turizma na prirodu i okolinu. Ovi zeleni smeštajni objekti su blagoslov za planetu, oni nude održivost i avanturu, dok istovremeno smanjuju sve aktivnosti koje mogu štetno delovati na okolinu. Ključni faktori koji definišu jedan takav hotel su korištenje obnovljive energije, upotreba organskih proizvoda i recikliranje praktično svega. Koji je najbolji ekološki hotel na svetu?
Najbolji ekološki hotel na svetu je Svart. Hotel se nalazi u Norveškoj, pored obale kristalno čistog mora u fjordu Holandsfjorden. Svart je prvi energetski pozitivan hotel otvoren 2021. godine. Ovaj još uvek nedovršeni hotel generisaće više energije nego što je koristi. U hotelu postoji 100 soba a tu je i održiva farma koja proizvodi sastojke za svoje restorane.
Hotel će koristiti 85% manje energije od tradicionalnog hotela, a proizvodi sopstvenu energiju uz pomoć solarnih panela. S obzirom na kružni dizajn hotela, sobe, restorani i terase strateški su smešteni uz rub hotela kako bi maksimalno koristili sunčevu energiju. Pored toga, on nudi predivan pogled od 360 stepeni na netaknuti arktički teren i jedinstveno iskustvo života u blizini prirode.
Trakaj, baltička romatnika na jezeru, saznajte više.
Futuristički, gotovo transparentan, dizajn svemirskog broda i kružni okvir hotela obezbeđuje luksuz spojen sa arktičkom avanturom na ovoj destinaciji. Gosti mogu uživati u jogi na ponoćnom suncu, roniti u smaragdnim vodama, uživati u vožnji kajakom, spektakularnim šetnjama i lokalnim delikatesima iz divljine.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
iVario Pro postavlja nove standarde u profesionalnoj kuhinji. Sistem za kuvanje, koji radi kontaktnom toplotom, impresionira inteligentnim funkcijama i troši 40% manje energije od konvencionalnih uređaja. Novi iVario Pro ima do 20% veći kapacitet prženja i sa opcijom kuvanja pod pritiskom bez nadgledanja čime je i do 35% brži u poređenju sa kuvanjem bez pritiska. iVarioBoost, inteligentni sistem upravljanja energijom, obezbeđuje precizne temperature grejne površine i lagano ih reguliše. Sa iZoneControl-om, grejna površina se može podeliti na čak četiri zone, tako da korisnik može da kuva različita jela istovremeno, sa vremenskim odlaganjem i na različitim temperaturama. Ergonomija takođe postavlja nove standarde: nogice podesive po visini, hladne strane grejnih ploča i zaobljeni uglovi, čine rad bezbednijim
„Produktivnost, fleksibilnost i jednostavnost su ono što karakteriše novi iVario Pro“, objašnjava Tino Bergholc, viši direktor prodaje BD Eastern Europe. Patentirani iVarioBoost sistem grejanja je zasnovan na keramičkim grejnim elementima koji su ravnomerno raspoređeni i čvrsto pričvršćeni za podlogu posude otporne na ogrebotine. iVario Pro će se zagrejati do 200° za manje od 2,5 minuta i ima dovoljno energije da pripremi, na primer, oko 30 kg gulaša za približno 15 minuta. Ovo čini iVarioBoost 4 puta bržim od konvencionalne tehnologije. Takođe, nema pada temperature kada se ulije hladna tečnost, kao što je krem u tepsiji. iVarioBoost može skoro jednako brzo da oduzme energiju, sprečavajući da se delikatna hrana kao što je puding od pirinča zalepi ili proključa. Tino Bergholc nastavlja: „Ovo je maksimalna snaga i ekstremna preciznost.“
Preciznost obezbeđuje iCookingSuite, “pametno” kuvanje u iVario Pro. Senzori detektuju količinu i stanje hrane i shodno tome regulišu parametre kuvanja tako da se željeni rezultat može postići bez posebnog truda korisnika. „iVario Pro eliminiše potrebu za proverom i praćenjem. Najbolji primer je AutoLift, koji automatski izvlači hranu iz tečnosti za kuvanje“, objašnjava Tino Bergholc. U isto vreme, koncept rada je nov i korisnik može izabrati režim rada za meso, ribu, živinu ili priloge ili metode kuvanja kao što su tiganj ili friteza. Ovo štedi vreme za obuku i učenje.
iZoneControl takođe pruža veću fleksibilnost, jer iVario Pro sada može da se podeli na četiri zone, koje mogu biti bilo kog oblika ili veličine. Novi sistem kuvanja je takođe unapredio dnevne kuhinjske rutine u pogledu ergonomije. Ništa se ne lepi i lako se čisti, često za samo dva minuta. Različite varijacije podešavanja, kao što su kačenje na zid ili na točkiće, čine novi uređaj izuzetno prilagodljivom.
iVario Pro 2-S sa dva grejna tela je idealan za restorane ili kao dodatni uređaj u poslovnom i industrijskom ugostiteljstvu. Dva sistema za kuvanje sa jednim grejnim telom od 100 ili 150 litara novi su izvođači u ugostiteljstvu. Uređaji nove generacije dopunjuju iVario 2-XS, koji je savršen za restorane sa svoja dva grejna tela od 17 litara, punim paketom dodatne opreme i veoma atraktivnom cenom.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Firenca je uvek imala ozbiljne probleme sa prekomernim turizmom. Gradske vlasti se godinama, pa čak i decenijama bave negativnim stranama turizma koji je ozbiljno počeo da ugrožava normalno funkcionisanje svih komunalnih službi. U središtu svega se našla i Galerija Ufici (Uffizi), jedan od najpopularnijih muzeja na svetu. U narednim godinama, upravo zbog prekomernog turizma, cela Toskana će biti pretvorena u ogromnu umetničku galeriju
Firenca je jedan od najposećenijih gradova u Italiji, a gradske vlasti godinama pokušavaju da se izbore protiv prekomernog turizma. U svetu turizma Firenca je poznata kao grad-muzej, što je u slučaju meštana i samog grada postalo prokletstvo i teret. Možda i najveći problem sa masovnim turizmom ima Galerija Ufici, jedan od najstarijih i najuglednijih muzeja umetnosti na svetu.
Galeriju Ufici je dnevno posećivalo čak i do 12.000 turista, i svi su kao što to obično biva hteli da naprave po neki selfi ispred vanvremenski dela renesansne umetnosti, kao što je Botičelijeva Venera. Dok su se jedni fotografisali, drugi nisu bili u mogućnosti da vide umetnička dela, što je dovodilo do stvaranja velikih gužvi. U takvim gužvama se dešavalo da neka umetnička dela budu i oštećena.
Priča o višesatnim redovima za ulazak bilo je mnogo, a u galeriji su odlučili da urade nešto i po tom pitanju. Ovaj muzej je postao nešto što bi trebalo da se na veliku žalost izbegava, posebno zbog stresa i ponašanja turista koji su u čekanju ili u obilasku gubili strpljenje.
Zbog svega toga, pokrenuta je i kampanja dobrog ponašanja, Enjoy Respect Florence, kojom su sankcionisni turisti. Kazne su bile i po 500 evra za turiste koji su pravili piknik po gradu, pravili gužve bez potrebe ili su svojim ponašanjem ugrožavali istorijske spomenike.
Danas, nakon pandemije i globalne krize, vlasti u Firenci su se odlučile na jedan interesantan korak. Odlučili su da turistima obezbede sve sadržaje ali tako da ih praktično udalje iz samog centra grada.
Uffizi Diffusi, Firenca protiv prekomernog turizma
Projekat Uffizi Diffusi, u slobodnom prevodu „raštrkani Ufici“, je reimaginacija italijanskog koncepta „raštrkanih hotela“. U okviru projekta su osmišljene pojedinačne „sobe“ za prijem turista smeštene u različitim kućama sela. U ovom projektu će sva umetnička dela biti izlagana u gradovima širom Toskane, pretvarajući najpoznatiju italijansku regiju u jedan veliki „raštrkani“ muzej.
Cilj ove akcije je stvaranje neke nove vrste turizma, koja će biti utemeljena na lokalnom stanovništvu, u cilju kreiranja fuzuje umetnosti i svakodnevnog života ljudi. Osim promovisanja umetnosti, na taj način će biti omogućena afirmacija i razvoj lokalnih zajednica. Umetnost ne može preživeti samo u velikim galerijama, svakako nije izolovana od sveta, i mora biti deo života ljudi. Nadamo se da će Firenca uspeti da dobije protiv prekomernog turizma, kako bi ostavila svoj legat budućim generacijama.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Kada sam pre četiri godine pisala tekst o zapošljavanju u ugostiteljstvu, bilo je govora o problemima kao što je nedostatak sobarica, o kuvarima koji odlaze u inostranstvo, o migrantima koji se javljaju na posao, ali nemaju kvalifikacije. U međuvremenu, od 2018. godine izgrađeno je još hotela, otvoreno još ugostiteljskih objekata, gradi se i podiže na sve strane, a šta je sa ljudima koji bi tu trebalo da rade i to sve održavaju, odakle su oni?
Sezonski radnici iz inostranstva nisu neka novost, ali poslednjih godinu dana u Srbiji su se pojavili konobari, sobarice, pomoćno osoblje, sve iz inostranstva. Prvi put mi se desilo da u Beogradu, svom rodnom gradu, moram da poručujem na engleskom, jer je konobar bio sa Kube. Takođe sam sa kurirom koji mi je dostavio hranu razgovarala na engleskom, jer on je iz Uzbekistana. Došlo ih je dvadesetorica i sviđa im se u Srbiji, bolje je nego u Uzbekistanu, kako mi je rekao. Jure na biciklima sa telefonom u rukama, snalaze se dobro jer znaju ćirilicu i za sada planiraju da ostanu. Ovo nije slučaj samo u Beogradu. Na Fruškoj gori u restoranu možete videti osoblje iz Šri Lanke, na Zlatiboru sa Kube. Naši ljudi idu u inostranstvo, inostrani ljude dolaze kod nas, u toku je jedna velika seoba radne snage.
Stjepan Jagodin
Radnici sa Kube, Filipina, iz Šri Lanke, sa Tibeta…
U poslednjih pet godina u Zagrebu posluje firma Pinoy 385 koja se bavi posredovanjem u zapošljavanju radnika s Filipina. Direktor firme Stjepan Jagodin objašnjava da su do sada uspešno posredovali u zapošljavanju Filipinaca na pozicijama kuvara, pomoćnog kuvara, pomoćnog radnika u kuhinji, poslastičara, pekara, sobarice, konobara…
– Svi radnici koje smo zaposlili već su radili na istim ili sličnim poslovima, te dolaze sa srednjoškolskim ili visokoškolskim obrazovanjem – kaže Stjepan.
Radnici govore engleski jezik, što mnogo olakšava komunikaciju s kolegama i poslodavcem i lako se uklapaju u društvo. Ugovori su na dve godine, a klijentima se daje garancija na selekcijski postupak.
– S obzirom na dugogodišnja iskustva kolega koji učestvuju u selekcijskom postupku, gotovo da nema nezadovoljstva među poslodavcima, niti odustajanja od strane radnika ili poslodavca tokom radnog odnosa – tvrdi Stjepan.
Nemanja Kužet, šef kuhinje u „Smokvici“ u Beogradu, probao je nekoliko puta sa stranim radnicima. Pre nekoliko godina radio je u saradnji sa jednom nevladinom organizacijom koja se bavila integracijom migranata i u lokalu je radilo četvoro migranata.
– To su bili vredni ljudi, bili smo zadovoljni njima, ali oni su ovde bili samo u prolazu, čim im se stvorila prilika da odu u Nemačku, otišli su. Za razliku od njih, Kubanci, koje smo takođe imali, hoće da ostanu u Srbiji, ali kod nas, u „Smokvici“, ni posle četiri meseca nisu uspeli da se prilagode i dobili su otkaz – objašnjava Nemanja.
Po njegovom mišljenju, razlog je bila razlika u mentalitetu, pristupu poslu, radnoj etici uopšte. Možda zato što su sa Kariba, ili iz komunističke zemlje, tek, iako su bili odlično prihvaćeni od kolega, nisu voleli da rade i gledali su da se izvuku kad god su mogli.
Nemanja Kužet
Strani radnici – neminovnost
Ipak, po njegovom mišljenju, zapošljavanje stranaca je neminovno.
– Pre četiri godine bio sam poslovno u Varšavi, u jednom velikom, luksuznom hotelu u kome su mi u kuhinji rekli da već dve godine rade bez šefa kuhinje. Svi šefovi su im otišli u Veliku Britaniju, ili negde drugo na Zapad. Zamislite kad jedna velika Poljska ne može da stvori kadar, kako li je tek u Srbiji. Stranci možda nisu spas našeg ugostiteljstva, ali jesu neminovnost, jer mi već zbog sezone u Hrvatskoj imamo problema sa zaposlenima – smatra Nemanja.
A sezonu u Hrvatskoj ove godine iznelo je skoro 96.000 stranih radnika, (za razliku od prošle godine kad ih je bilo oko 60.000). Inače je ove godine Hrvatska neverovatno prihodovala od stranih turista, u drugom tromesečju 2022. godine čak 16 odsto više nego u istom periodu u 2019. godini.
– Neki od tradicionalnih izvora iz kojih crpimo strane radnike, poput tržišta Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije, polako ostaju bez kvalitetne radne snage. Iako geografska blizina omogućava jednostavniju integraciju u radno okruženje, radnika na susednim tržištima je sve manje, a navedeni trend dovodi do postupnog oslanjanja na tržišta radne snage iz Azije, pri čemu ključnu ulogu imaju radnici s Filipina. Njih je trenutno u Hrvatskoj 4.576 i uglavnom su svi na priveremenom radu – kaže Stjepan.
Inače, proces dolaska radnika sa Filipina traje oko devedeset dana i uključuje razgovor agencije i poslodavca, definisanje konkretnih potreba, odabir kandidata, prikupljanje potrebne dokumentacije… Kad radnik doputuje u Hrvatsku i uklopi se u posao, agencija prati njegov rad prvih 100 dana.
– Iz tog razloga, važno je na vreme prepoznati problem nedostatka radne snage i krenuti s pripremama kako bi ceo proces bio što efikasniji.S obzirom da se radi o globalnom nedostatku radne snage gotovo u svim sektorima, smatram da će se ovaj trend još više proširiti. Poslodavci koji s nama posluju nekoliko godina, svake godine angažuju sve veći i veći broj stranih radnika – objašnjava Stjepan.
Photo: Pexels/Andrea Piacquadio
Tokom pandemije imali vremena za razmišljanje i zaključili da se ne isplati
Morske destinacije oduvek su funkcionisale zahvaljujući sezonskim radnicima, a veliki gradovi kao London isključivo se oslanjaju na radnike iz inostranstva. Odnosno, to je tako bilo dok se nije desila pandemija korona virusom zbog koje su skoro preko noći, zatvoreni hoteli i restorani, zaposleni poslati kućama, a turistička i ugostiteljska industrija praktično prestali da postoje. Ljudi su se vratili kući, u međuvremenu našli neke druge poslove, možda malo razmislili i zaključili da se rad u ugostiteljstvu ne isplati – posao nije bezbedan, na njega ne može da se računa, a zarade su najniže. To je globalni problem, jer ljudi u ugostiteljstvu zarađuju najmanje i bukvalno se nalaze na dnu statističkih lestvica svih zemalja.
Po restoranima se uglavnom radi šest dana u nedelji, u smenama od po dvanaest sati. Leti, na moru, svaki dan. Ko to može da izdrži? Mladi ljudi, često muškarci. A koliko oni mogu tako da potraju? I oni se istroše i odu da rade nešto drugo. I tako se stalno počinje od nule.
– Naše ugostiteljstvo reaguje tek kad se nešto desi, i onda gasi požare. Mi smo u „Smokvici“ na vreme reagovali, prepoznali smo probleme, predvideli ih i ljudima smo ponudili dva slobodna dana. Plate smo takođe podigli. Odgovornost je uvek na poslodavcu. Korona je samo ubrzala pucanje industrije, ljudi su rekli ’gutali smo dovoljno, nećemo više’. Mi pazimo da one koji se iskažu, koji su vredni, pošaljemo na neke edukacije, uložimo u njih, da oni vide da se njihov trud vrednuje. Zadovoljstvo pojedinca i radnika je na prvom mestu. Sad sa stranim radnicima popunjavamo rupe, ali opet će za tri godine da bude isto, jer će ti neki vredni ljudi otići negde dalje i opet mora sve iz početka. Dok god pojedinac nije na prvom mestu, ugostiteljstvo će biti u problemu – zaključuje Nemanja Kužet.
Piše: Bojana Ilić
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
U blizini izuzetno posećene Aja Sofije nalazi se jedna manje poznata atrakcija Istanbula. U pitanju je jedna cisterna, ako se tako može reći, namenjena sakupljanju i skladištenju kišnice za kasniju upotrebu. Danas cisterna nema više tu namenu, sadrži manju količinu vode i dostupna je turistima da je posete
Cisterna Bazilika je jedna od mnogih cisterni u Istanbulu koja se nalazi ispod površine zemlje. Danas ova cisterna sadrži malu količinu vode i dostupna je za posetioce, a ime je dobila po lokaciji na kojoj je izgrađena. Napravljena je ispod javnog trga na Prvom carigradskom brdu, gde se nekad nalazila bazilika iz trećeg veka. Cisterna Bazilika je pre svega interesantna zbog svoje veličine i stubova koji je drže.
Prostire se na površini od 9.800 kvadratnih metara, dok je sama konstrukcija izuzetno masivna. Zidovi su široki čak 4 metra, a u njoj ima 336 dekorisanih stubova visine oko 9 metara. Svaki stub je od mermera i napravljeni su u jonskom, korintskom i dorskom stilu. Prema nekim pisanim tragovima u izgradnji je učestvovalo čak 7.000 robova.
Trakaj, baltička romatnika na jezeru, saznajte više.
Cisterna je otvorena za posete svakog dana od 9 do 18.30 časova, a ulaznice koštaju nešto manje od dva evra po osobi. Mnogi turisti nazivaju ovu atrakciju „Potopljenom palatom“ zbog neobične lepote.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
U Londonu je otvoren jedan sasvim poseban restoran. U njemu se slavi život, provod i dekadencija, a sve to na drevni način starih Rimljana. Radnici u ovom restoranu su sa posebnim kvalifikacijama, jer moraju da znaju grčki i latinski jezik, a pored toga moraju da imaju negovane i lepe ruke
U Londonu je otvoren restoran Bacchanalia čije ime prilično nagoveštava o čemu se tu zapravo radi. U restoranu će, pored vrhunske hrane i pića, biti zaposleni radnici koji će goste hraniti grožđem, svojim rukama. Ovaj neobičan gest ima za cilj da slavi drevna vremena starih Grka i Rimljana i njihovih čuvenih gozbi.
Restoran će služiti grčke i italijanske specijalitete u posebno dizajniranom objektu. Unajmljeni su umetnici koji će praviti brojna umetnička dela, uključujući i posebnu skultpuru krilatih ljubavnika koji se grle na jednorogu. Osim dekadentne i diskutabilne umetnosti, na plafonu se nalaze delovi iz Sisktinske kapele, kao i antikviteti stari čak 2.000 godina.
Za jelovnik je zadužen šef Athinagoras Kostakos čiji će specijaliteti pokušati da dočaraju stara vremena u modernom duhu. Meni je podjednako spektakularan kao i restoran, a neka od jela koja će se služiti su Bacchanalia Cezar salata, pasta sa tartufima i maslacem, kao i dinstani teleći obraz sa palentom i šafranom.
Posebno mesto u restoranu će biti rezervisano za “hranioca grožđem”. Zaposleni na ovom mestu će goste hraniti grožđem, a osim lepih i negovanih ruku, on će morati da poznaje drevne jezike i kulturu Grka i Rimljana. Njemu je, pored svakako stimulativne plate, obezbeđen i redovan manikir.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Trakaj je grad na vodi i okružuje ga nekoliko jezera, što ga čini veoma romantičnim i neobičnim. Najpoznatiji simbol ovog baltičkog bisera je stari dvorac na jezeru u kome se u letnjim mesecima održavaju brojni koncerti i festivali
Istorijski grad Trakaj u jugoistočnom delu Litvanije, nedaleko od prestonice Viljnusa, je prava baltička romantika na jezeru. Poznat je kao mesto gde se domaći turisti rado okupljaju u toplijim mesecima u godini, i on zauzima posebno mesto u srcu Litvanaca.
Glavna atrakcija ovog mesta jeste svakako dvorac, ali treba prošetati gradom i upoznati ulice koje su dekorisane tipičnim baltičkim drvenim kućama u raznim veselim bojama. Trakaj je u stvari stvoren za odmor i uživanje u gastronomskim ponudama ove zemlje. Ovde je ritam života usporen i prilagođen uživanju. U gradu živi oko 6.000 ljudi, a stanovništvo čine Litvanci, Poljaci i Rusi.
U okolini grada se nalazi čak 200 jezera, od kojih je najdublje Galve. Prostire se na 4 kilometara kvadratnih, duboko je 47 metara, i ima 21 ostrvo. Upravo na jednom od njih nalazi se neobičan dvorac, glavni simbol okoline.
Dvorac je izgrađen od kamena u 14. veku i bio je strateški važan dok je Trakaj bio jedno od glavnih središta Velike Kneževine Litvanije. Za vreme ratova u 17. veku oštećen je i zaboravljen, nakon čega je dugo propadao, sve do 20. veka kada je obnovljen, pa danas čini glavnu turističku atrakciju grada na vodi. Trakaj, pored Otočec dvorca u Sloveniji, je jedini zamak u celoj istočnoj Evropi koji leži na ostrvu.
Air France pokreće Early Bird kampanju za 1000 destinacija širom sveta, saznajte više.
Od glavnog grada Litvanije udaljen je svega pola sata vožnje automobilom, pa vam za ovaj izlet neće trebati više od jednog dana. Postoje i organizovani prevozi turističkim autobusima tako da bi ga svakako trebalo posetiti ukoliko se nađete u blizini.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Kebab je možda i najpoznatija ulična hrana na svetu. Rodio se na vatrama turskih vojnika koji su na mačevima pekli meso u trenucima odmora, a danas širom sveta postoji bezbroj varijanti. Jedna od njih je i kebab frigărui, omiljena hrana na ulicama širom Rumunije
Rumunski kebab frigărui se obično pravi od pilećih prsa koja se mariniraju preko noći, a zatim peku na roštilju. Ovo jelo se može pripremiti i s drugim vrstama mesa, svinjetinom, govedinom, šunkom ili slaninom.
Meso po izboru se obično reže na kockice i navlači na ražnjiće, obično sa nekim povrćem kao što su paprika, paradajz ili pečurke. Frigărui se uglavnom može naći na ulicama gradova i izuzetno je praktičan za pripremanje i za jelo. Posebno je interesantan turistima koji ga obično jedu sa tradicionalnim umakom od belog luka pod imenom mujdei de usturoi.
Ova ulična hrana je poznata i kod nas, samo pod drugim imenom. Ovaj specijalitet se zove ražnjić i nije toliko popularan kao ulična hrana, već nešto što se uglavnom može naći na svečanijim trpezama.
Gde nastaje Balık Ekmek, najukusnija ulična hrana Istabula?
Interesanto je navesti da se frigărui priprema isključivo na otvorenoj vatri, odnosno na roštilju, na ćumuru ili drvima. Ne postoji varijanta koja se može naći pripremljena na plinu ili tosteru, Rumuni ne bi sebi to dozvolili, u pitanju je nacionalni ponos. Nakon pečenja, meso i povrće se skida sa ražnjića i slući se u lepinji ili tortilji. Ovo jelo savršeno ide uz hladno pivo.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Ukoliko volite da putujete na ekološki prihvatljiv i održiv način, skandinavski gradovi bi trebalo da budu na vrhu vaše liste destinacija
Global Destination Sustainability Index svake godine rangira zemlje i formira listu najodrživijih destinacija za putovanja. Stručni žiri daje svoj sud na osnovu oko 70 pokazatelja, kako bi svakoj destinaciji dao ocenu održivosti. Žiri rangira zemlje prema kategorijama, a samo neke od njih su kvalitet vazduha, kvalitet života i briga o okolini i živom svetu.
Na prvom mestu se nalazi Geteburg iz Švedske, koji je zadržao prvo mesto od prošle godine. Ovaj grad je daleko ispred svih po svojoj zelenoj politici, posebno u pogledu zelenog javnog prevoza i bioraznolikosti.
Osim toga, Geteburg ima jasno definisan plan za budućnost, grad namerava da postane nezavisan od fosilnih goriva do 2030. godine, i potpuno smanji štetne emisije gasova do 2050. godine.
Bergen, grad na jugozapadnoj obali Norveške, zauzeo je drugo mesto, nakon kog slede danski gradovi Kopenhagen i Aalborg. Tek na petom mestu je grad koji se ne nalazi u Skandinaviji, a radi se o Bordou iz Francuske.
Najodrživije turističke destinacije za putovanja su:
1. Geteburg, Švedska
2. Bergen, Norveška
3. Kopenhagen, Danska
4. Alborg, Danska
5. Bordo, Francuska
6. Glazgov, Velika Britanija
7. Stokholm, Švedska
8. Belfast, Velika Britanija
9. Arhus, Danska
10. Oslo, Norveška
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
U srcu Kariba ili ako je nekom lakše, posred Malih Antila – nalazi se Martinik. Bele plaže, more koje poziva na jedrenje, kupanje, ronjenje, drugim rečima, uživanje, uz odličan rum, još bolje koktele i čudnovatu kuhinju nastalu mešanjem francuskih, karipskih i azijskih uticaja, od Martinika su napravili jednu od najpoželjnijih destinacija za kvalitetan odmor
Martinik je francuska prekomorska teritorija, što se da zaključiti i po samom imenu glavnog grada (For de Frans). Najpoznatiji stanovnik ovog ostrva bila je Žozefina, prva francuska carica, drugim rečima, prva Napoleonova žena. I danas se u For de Fransu može videti njena statua. Jedino će vam možda biti čudno što na njoj nema glave. Ne, Žozefina nije bila giljotinirana, bar ne za života, ali njen kip jeste. Na Martiniku postoji značajna količina crnog stanovništva, a statua je simbol kolonijalizma i ropstva, pa se niko nije usudio da mu vrati glavu, tako da danas ovo ostrvo ima jednu neobičnu atrakciju.
Pored bezglave kraljice, na Martiniku se nalazi i pokretna kuća. Naime, biblioteka Šelšer je izgrađena u Parizu 1889. godine, a onda deo po deo zapakovana na brod i doneta na Martinik. Zbog toga njena arhitektura toliko odudara od karipske. Tu je i crkva Sakre Kur de la Balata, koja je replika crkve sa Monmartra. Pored crkve i biblioteke, pre nego što zalegnete na neku od plaža, valja obići i tvrđave Sent Luis i Deso, koje svedoče o burnoj istoriji Martinika.
A istorija je počela sa Kolumbom, koji ga je nazvao Ostrvo cveća. I danas je botanička bašta „Jardin de Balata“ jedna od atrakcija ovog ostrva. Posle toga ostrvo zauzimaju Francuzi, koji se oko njega bore s Englezima. Tri kilometra od obale se nalazi Dijamantska stena, komad zemlje oko kog su se Englezi i Francuzi borili čak 17 meseci! Danas je ta stena idealna za ronjenje.
Anse Noire, near Grande Anse, Martinique, Carribbean; Shutterstock ID 358214477
Kao i sve karipske države, i Martinik se ponosi svojim vulkanom. To je planina Pele, inače najviša na ostrvu. A u njenom podnožju, nalazi se Sent Pjer, bivša prestonica Martinika, koju je 1902. uništila upravo erupcija vulkana Pele.
Stanovništvo Martinika je dosta izmešano, pa je zato i njihova kuhinja prava simfonija za čula. Morate da probate kolombo, jelo od mesa začinjeno karijem, tamarindom i maniokom, a sve to možete da zalijete kokosovim mlekom, odličnim francuskim vinom ili rumom. A kako ste na Karibima, ne smete propustiti lokalni rum koji je najbolje probati u destilerijama.
Ako ste oduvek želeli da posetite Martinik, ali su avio-karte premašivale vaš putni budžet, francuska avio-kompanija Air France, ima dobre vesti za vas. Naime, Air France je pokrenuo promotivnu prodajnu kampanju u kojoj su karte za Martinik na značajnom popustu. Air France „Early Bird” promotivna kampanja, traje od 10. do 23. novembra 2022, a karte se mogu iskoristiti do 31. marta 2023. godine.
Više informacija, destinacija i detalja možete pronaći OVDE.
Most na Soči, slikovito naselje na tirkiznoj istoimenoj reci, predstavlja jedan od najlepših dragulja zapadne Slovenije. Smešten u opštini Tolmin, na ušću reka Soča...
Ovaj sajt koristi kolačiće za pretraživače da unapredi funkcionisanje. Korišćenjem sajta prihvatate njihovu upotrebu. Prihvatam
Manage consent
Privacy Overview
This website uses cookies to improve your experience while you navigate through the website. Out of these, the cookies that are categorized as necessary are stored on your browser as they are essential for the working of basic functionalities of the website. We also use third-party cookies that help us analyze and understand how you use this website. These cookies will be stored in your browser only with your consent. You also have the option to opt-out of these cookies. But opting out of some of these cookies may affect your browsing experience.
Necessary cookies are absolutely essential for the website to function properly. These cookies ensure basic functionalities and security features of the website, anonymously.
Cookie
Duration
Description
cookielawinfo-checkbox-analytics
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics".
cookielawinfo-checkbox-functional
11 months
The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional".
cookielawinfo-checkbox-necessary
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary".
cookielawinfo-checkbox-others
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other.
cookielawinfo-checkbox-performance
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance".
viewed_cookie_policy
11 months
The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data.
Functional cookies help to perform certain functionalities like sharing the content of the website on social media platforms, collect feedbacks, and other third-party features.
Performance cookies are used to understand and analyze the key performance indexes of the website which helps in delivering a better user experience for the visitors.
Analytical cookies are used to understand how visitors interact with the website. These cookies help provide information on metrics the number of visitors, bounce rate, traffic source, etc.
Advertisement cookies are used to provide visitors with relevant ads and marketing campaigns. These cookies track visitors across websites and collect information to provide customized ads.
