Kako je najnoviji nacrt zakona predvideo, Italija bi mogla biti sledeće mesto koje će ponuditi vize za boravak i rad digitalnih nomada

Svi radnici koji rade na daljinu, takozvani digitalni nomadi, moći će da uskoro rade i žive u Italiji po važećima zakonima te zemlje. Novi zakon treba tek da bude usvojen, a posebno je bitan digitalnim nomadima koji dolaze iz zemalja koje nisu članice Evropske unije.

Novi zakon bi takve radnike kategorisao kao “radnike koji obavljaju visokokvalifikovane radne aktivnosti korištenjem tehnoloških alata koji im omogućavaju rad na daljinu, samostalno ili za kompaniju koja nije rezidentna na teritoriju Italije”.

Vize koje bi mogle biti predložene su vize za samozapošljavanje, vize za osobe koje rade u kompanijama ili The EU Blue Card vize.

• Vizu za samozapošljavanje trenutno traži većina digitalnih nomada, međutim, samo 500 ovih viza dodjeljuje se 2022. godine, kao i prethodnih godina
• Vize za osobe koje rade u kompanijama traju pet godina i nemaju ograničenja u iznosu zarade
• The EU Blue Card viza namenjena je visokokvalifikovanim državljanima koji ne dolaze sa teritorije EU i koji zarađuju minimalno od 24.789,93 evra godišnje

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

U pandemijskim godinama koje su iza nas bilo je dosta vremena da se razmisli o negativnom uticaju čovečanstva na planetu i o tome šta trebamo da uradimo po tom pitanju. Od održivijeg putovanja i odgovornijeg ponašanja, zemlje Evrope su već preduzele određene korake, a jedna od njih se nalazi i u našem regionu

Slovenija je odlučila da ozbiljno i savesno pristupi problemu održivog i odgovornog turizma. Upravo zbog toga, kao što su slično već uradili Vels, Kostarika, Butan ili Italja, Slovenija je uvela takozvanu “zelenu šemu”.

Zelena šema je program koji za cilj ima da podstakne sve hotele, turoperatore i restorane da podrže ekološki prihvatljivije prakse kroz određenu sertifikaciju.

Ovaj proces podrazumeva 11 koraka neophodnih ka pridruživanju, i uključuje izradu redovnih izveštaja o okolini, formiranje „zelenog tima” za podizanje svesti i konstantnu evaluaciju na svake tri godine.

Pogodnost je što će nacionalna turistička zajednica aktivno promovisati sve kompanije koje pristupe programu. Ljubljana je već je na popisu, a kompletan popis restorana, smeštaja i atrakcija možete pronaći na zvaničnoj internet stranici.

Poznati britanski dnevni list Gardijan je napravio listu manje poznatih lokacija u Hrvatskoj, odnosno destinacija koje turisti manje posećuju

Uprkos svim ograničenjima i neizvesnosti koju je prouzrokovala pandemija, hrvatska turistička industrija je pokazala povratak u velikom stilu. Dok veliki broj turista “prolazi” već dobro utabanom turističkom stazom, još uvek postoje regije, ostrva i plaže u kojima je turistički trag manji, gužve manje, a atmosfera blaža.

U cilju pravljenja neke vrste vodiča, Gardijan je izdvojio neke destinacije u Hrvatskoj koje se nalaze ispod turističkog radara. Uglavnom se radi o mestima koje ne posećuje veliki broj turista, za razliku od već poznatih destinacija koje putnici redovno biraju.

Turističke destinacije kao što su Dubrovnik, Hvar, Brač i Korčula nisu više u “modi”, Gardijan predlaže nešto sasvim novo, radi se o mestima kao što su Tribunj, Silba, parka prirode Dinara ili dolina reke Neretve.

Sve destinacije koje Gradijan preporučuje definiše ne samo odustvo turista, već i odsustvo bilo kakvog stresa. Više o svemu možete pronaći na zvaničnoj internet stranici.

Međunarodni turizam je nastavio da se oporavlja u januaru 2022. godine, sa mnogo boljim rezultatima ukoliko se oni uporede sa slabim početkom 2021. godine. Međutim, kriza u Ukrajini utiče negativno na sveukupno poverenje putnika koje moglo bi biti uzdrmano, što bi dodatno otežalo oporavak ove industrije

Na osnovu najnovijih dostupnih podataka Svetske turističke organizacije (UNWTO), globalni dolasci međunarodnih turista su se više nego udvostručili u januaru 2022. godine u odnosu na 2021. godinu, i to za čitavih 130%.

Iako ove brojke potvrđuju pozitivan trend koji je već zabeležen u toku prošle godine, na tempo oporavka u januaru uticala je pojava Omikron varijante i ponovno uvođenje ograničenja putovanja u nekoliko destinacija. Nakon pada od 71% u 2021. godini, međunarodni dolasci u januaru 2022. ostali su 67% ispod nivoa pre pandemije.

Sve delovi sveta imali su značajan oporavak u januaru 2022. godine, Evropa za 199%, Amerika za 97%, Bliski istok za 89%, Afrika za 51%, a Azija Azija i Pacifik su zabilježili rast za 44% u odnosu na prethodnu godinu.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje da bi globalni ekonomski rast ove godine mogao biti 1% niži od prethodno predviđenog, dok bi inflacija, već visoka na početku godine, mogla biti još barem za 2,5% viša . Nedavni skok cena nafte i rastuća inflacija poskupljuju smeštaj i usluge prevoza, dodajući dodatni pritisak na kompanije, kupovnu moć potrošača i uštede, navodi UNWTO.