Nakon što je pre oko dva meseca svečano otvoreno međunarodno putničko pristanište na reci Savi, stiže i prvi rečni kruzer. Očekuje se da u toku dana pristane elitni francuski kruzer „Victor Hugo“ koji treba da i zvanično otvori nautičku sezonu u Sremskoj Mitrovici

„Victor Hugo“ je prvi rečni putnički kruzer koji će od 2016. godine pristati u Sremskoj Mitrovici. On neće samo biti usidren, već će biti privezan za putničko pristanište na reci Savi gde će ostati celu noć.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sremska Mitrovica živi (@sremskamitrovicazivi)

Turistička organizacija Grada će organizovati kraći doček turistima sa kruzera, kojih ima oko 80, navodi eKapija. Svi oni će imati priliku, ukoliko budu izrazili želju, da posete turističke sadržaje koje Sremska Mitrovica ima u svojoj ponudi.

Vila Rotonda – remek delo Andrea Paladia, saznajte više.

Kruzer „Victor Hugo“ je dugačak 82 i širok 9.5 metara. Kapacitet broda je 100 putnika u 49 udobnih i prostranih kabina koje su raspoređene na dve palube.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Vićenca, najbogatiji grad regije Veneto, 1994. godine stavljena je pod UNESCO zaštitu, kao mesto remek dela arhitekte Andrea Paladia (1508 – 1580). U masi od 60 realizovanih objekata (bazilike, mostovi, pozorište, opštinske zgrade…) važno mesto zauzimaju palate i vile građene za plemićke i bogataške porodice tog doba. Najznačajnija među njima je Vila Rotonda, za koju je sam autor govorio da je projekat u kojem je najbolje uspeo da iskaže svo svoje umetničko i inženjersko znanje

Monsinjor Paolo Almeriko (1514 – 1589), bogati venecijanski plemić do svoje pedesete godine službovao je na papskom dvoru kao pravni savetnik. Vrativši se u rodni Veneto, angažuje tada već poznatog arhitektu Andrea Paladija za projekat svoje rezidencije na periferiji Vićence. Smeštena na brežuljku, šest kilometara udaljenom od gradskih zidina, vila Rotonda, svojom belinom i lepotom dominira zelenim pejzažom. Istovremeno, vlasnik palate je želeo da na ogromnom imanju oko kuće nastavi poljoprivredne aktivnosti – uzgoj plemenitih kultura, proizvodnju vina, voća i povrća. Arhitekta je dobio zadatak da obezbedi magacine u podrumskim prostorijama. Kao sin mlinara, iskusni poznavalac poslovnog duha svog mecene, Paladio stvara harmoniju estetike klasicizma, funkcionalnosti i sklada sa prirodom.

Već na prvi pogled, Rotonda podseća na rimski Panteon, sa ulaznim tremovima i timpanonima koje nosi po pet jonskih stubova. Tačnije, vila ima četiri identične fasade, sa istovetnim monumentalnim stepenicama, portalima, prozorima i dvadeset dekorativnih skulptura (po pet na svakoj fasadi).

I kao što je Panteon verski hram starih Rimljana, tako je Rotonda hram umetnosti i dom raznim kulturnim događajima tog vremena. Monsinjor Paolo Almeriko, priznati intelektualac tog vremena, pravnik, humanista, pesnik i književnik, bio je domaćin brojnih kulturnih događaja – književnih večeri, koncerata i izložbi.

Dizajnirana po obrascu zrele renesanse, ova vila projektovana 1567. godine je prava preteča neoklasicizma u arhitekturi koji se razvijao sredinom 18. veka. Veličanje antičkih vrednosti, monumentalni jonski stubovi, trougaoni zabati nad tremom, skladni prozori, lučni svodovi, skulpture dobrodošlice… Osnova zgrade je pravilan krst sa kružnom centralnom salom i kupolom i sa osam osa idealne simetrije. Sve dimenzije vile su u besprekornoj  međuzavisnosti – ukupna visina palate sa kupolom je polovina ukupne širine sa stepenicama; visina centralne zgrade je polovina njene širine; Paladijeva pravila proporcija su primenjena kod dizajniranja ulaznog trema sa timpanonom, kod položaja i dimenzija svih otvora i kod visina skulptura.

Ogromno inženjersko znanje ovog arhitekte, ogleda se u konstruktivnim rešenjima – Rotonda je zgrada bez temelja. Spregnuti stubovi, lukovi i svodovi u prizemlju čine je samonosećom. Potrebna je velika veština povezati slogove opeke kako bi svi noseći elementi zajednički prihvatili složenu i tešku konstrukciju cele vile. Četiri bočne lođe, poput kontrafora primaju pritisak fasada, a zgrada se diskretno sužava ka vrhu, po principu piramidalnog tereta.

Kao ekonomični graditelj, Paladio je štedeo na dekorativnim elementima – kapitele i stope je radio od klesanog kamena, ali su postamenti izrađeni od cigala, obloženim malterom od kreča i mermerne prašine, ostavljajući utisak monumetalne stene.

Stroga pravila projektovanja Paladio je primenio i na oblikovanju unutrašnjeg prostora. Rotonda je vila za jednu porodicu, ali je i hram koji slavi umetnost. Stambeni deo kuće je sveden, smešten u niskom prizemlju u koje se ulazi ispod glavnog stepeništa. Sva četiri stepenišna kraka, sa četiri strane dvorišta, vode na prvi sprat reprezentativnog – javnog prostora. Preko visokih zasvedenih holova, kroz lučne paladijumske prolaze, ulazi se u centralnu salu koja se punom visinom palate završava oslikanom kupolom. Oko sale, u potpuno simetričnoj šemi, projektovane su luksuzne sale sa četiri zatvorena stepeništa koja vode ka galeriji. Prema prvobitnoj želji naručioca, galerija je bila predviđena za skladištenje žita, ali korisnici su je naknadno reorganizovali kako bi hol osvetlili preko kružnog balkona i šesnaest malih prozora.

Kako je Paladio umro pre završetka Rotonde (1580), njegov učenik i naslednik Vinćenco Skamoci (1548-1616) preuzeo je gradnju. Ovaj mladi arhitekta je posebno ostavio pečat na dizajniranju unutrašnjosti vile. Inicijalno projektovanu kupolu u obliku polulopte, preradio je u spušteni svod, a na vrhu je dodao okulus – otvor, poput onog na rimskom Panteonu. Kroz osmougaonu lanternu, svetlost difuzno ulazi u kružni hol. Ovim je originalna kupola izgubila na visini, a cela vila na vitkosti.

Posle smrti monsinjor Paola Almerika (1589), vila često menja vlasnike: sin Virgilije je nakon dve godine ustupa rođacima Odoriki i Mariju Kapri. Njihova porodica je kroz vekove, a u skladu sa modnim trendovima, uređivala enterijer javnih prostora. Zidovi i tavanice obiluju gipasanim dekoracijama, pilastrima, slavolucima, štukaturama i freskama. Motivi na slikama su kombinacija religioznih prikaza i scena iz života porodice Kapri, kao što je scena venčanja Sesilije Kapre u centralnoj sali. Reljefni nadvratnici i štukatura pripadaju umetnicima 19. veka.

Rotondu je 1912. godine kupio Grof Andrea Valmaran i koristio je kao letnjikovac do 1970. kada je započeo velike restauratorske radove. Vila je otvorena za javnost 1976. da bi 1994. bila stavljena pod UNESCO zaštitu. Danas se može posetiti individualno, a subotom i nedeljom, specijalni vodiči omogućiće posetiocima posetu podrumu, starinskoj kuhinji, kao i spiralnim stepenicama na sve spratove vile.

Kroz četiri veka istorije, Rotondu su posetile brojne poznate ličnosti, umetnici, državnici i arhitekte. Za svoju Vilu Savoj, Le Korbizje je rekao da je apstraktna verzija matematičke  strogoće Paladijeve Rotonde. Tomas Džeferson, arhitekta i treći predsednik Amerike, lično je dizajnirao svoju kuću u Šarlotsvilu, inspirisan Rotondom. Detalji ove vile mogu se pronaći na Beloj kući i Kapitol Hilu.

Ipak, najbolji opis Rotonde, zapisao je veliki nemački književnik J.V. Gete 1786.

„Verovatno arhitektura nikada nije dostigla takav nivo veličanstvenosti“. U prilog racionalnosti Paladijevog projekta, a kao slika skromnosti dekorisanja stambenog dela vile, svedoči drugi deo Geteovog opisa Rotonde: „Unutrašnjost stambenog dela se svakako može prihvatiti kao useljiva, ali ne i napravljena za uživanje. Proporcije glavnog hola su prelepe, baš kao i podovi i spavaće sobe, ali jedva da bi se mogao nazvati letnjom rezidencijom za uglednu porodicu“.

Tekst i foto: Branka Bošnjak

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Južno od Istanbula, u Mramornom moru, Prinčevska ostrva nude zadivljujući pejzaž i prijatan povetarac obogaćen cvetnim mirisima. Ostrva pružaju jedinstvena iskustva kroz predivne plaže, prepoznatljive ulice, lokalne ukuse i arhitekturu

Prinčevska ostrva, koja su odmah pored Istanbula, nude idealno okruženje za one koji žele da iskuse kako mir ostrvskog života tako i sjaj Istanbula. Ponekad mesto usamljenosti u prirodi i senci njihovih vila, mesto bekstva za vikende daleko od svakodnevne gužve i vreve, Prinčevska ostrva su svakako destinacija koje svakom posetiocu donose opuštanje. Među ogromnim plavetnilom Mramornog mora, gde se zeleno i plavo protežu ruku pod ruku, lagani povetarac njiše mimoze. Sa istorijskim vilama, od kojih su neke ugostile najpoznatije turske pisce, Prinčevska ostrva su spektakularna destinacija sami po sebi.

Prinčevska ostrva se sastoje od devet prelepih ostrva, a to su Bujukada, Hejbeliada, Kinaliada, Burgazada, Sedef, Jasiada, Sivrijada, Kašik i Tavšan. Samo do Bujukade, Hejbelijade, Kinalijade, Burgazade i ostrva Sedef može se lako doći svakodnevnim trajektnim linijama sa evropske i azijske strane Istanbula. Odlika koja Prinčevska ostrva čini najatraktivnijim je to što su njihove ulice zatvorene za saobraćaj.

Povezana sa Istanbulom, ali dovoljno daleko

Priča se da su Prinčevska ostrva dobila ime po mestu gde su prinčevi, carevi i carice bili prognani tokom Istočnog rimskog carstva. Ostrva su služila kao isposničke ćelije za sveštenstvo i destinacija za letnji odmor monarha kroz istoriju. Na ostrvima su boravili i poznati turski pisci i politički lideri iz čitavog sveta. Razvilo se u utočište za stanovnike Istanbula tokom proleća i leta. Sa istorijskim vilama pretvorenim u letnje kuće, Prinčevska ostrva su postala mesto za odmor sa zalivima u kojima posetioci mogu da plivaju, da se rashlade, voze bicikl po ulicama, dugo šetaju i druže se sa ribarima.

Iako Prinčeva ostrva imaju četiri različita godišnja doba, proleće i leto su divni. Revitalizirajuća okolina ostrva, posebno u proleće kada sunce počinje da izlazi, mami posetioce svojim zavodljivim mirisom cveća, drveća, zemlje i mora.

Najveće ostrvo

Najveće od Prinčevskih ostrva je Bujukada što u prevodu sa turskog znači ‘’Veliko ostrvo’’. Posetioci uživaju u šetnji ostrvskim ulicama sa lavandom i mimozama u proleće i leto, piknicima u ostrvskim šumama obilazeći ostrvo na biciklima. Posetioce dočekuje čuveni toranj u blizini trajektnog pristaništa. Manastir Aja Jorgi i Juce Tepe su atrakcije koje morate videti na ostrvu.

Jedna od građevina u kojoj možete iskusiti izrazitu istoriju i duhovni ambijent Buiukade je manastir Aja Jorgi, koji se nalazi na ovom brdu. Crkva, suštinska građevina za pravoslavne vernike, i danas se koristi.

Atraktivne istorijske zagrade

Hejbeliada, ostrvo nazvano po ovoj analogiji jer izgleda kao bisaga, drugo je po veličini ostrvo Prinčevskih ostrva. Hejbeliada je dom mnogih istorijskih građevina, kao što je Bujukada. Manastir Aja Jorgi , sinagoga Bet Jakov i crkva Aja Nikola, koji se nalaze pored litice, savršeni su za one koji žele da izađu iz istorijskog mesta u prošlosti ostrva. Bogoslovija, koja je otvorena za obuku sveštenstva, jedno je od mesta koje morate videti na ostrvu. Danas se u školi održavaju važni festivali i događaji na ostrvu. Da biste ispitali prirodu ostrva, možete posetiti park prirode Degirmenburnu biciklom ili peške.

Svetište poznatog pripovedača Saita Faika

Burgazada je treće po veličini ostrvo na Prinčevskim ostrvima po površini. Burgazada je dom nekoliko istorijskih građevina, veličanstvenih kuća i zadivljujućih prirodnih lepota koje možete otkriti tokom proleća. Burgazada tokom leta dobija veliku pažnju građana Istanbula zbog svojih prepoznatljivih plaža. Manastir Aja Jorgi Garibi, crkva Aja Jani i muzej Sait Faik su neke od atrakcija Burgazade koje morate videti.

Manastir Aja Jorgi Garibi dominira pogledom sa broda koji se približava i izdvaja se po svojim plavo-belim zidovima i zvonom. Muzej Saita Faika nalazi se u nekadašnjoj kući poznatog turskog pesnika i pripovedača Saita Faika Abasjanka, koji je neko vreme proveo u Burgazadi. Možete prošetati kroz Kalpazankaju, koja se nalazi na levoj strani ostrva i napraviti zadivljujuće slike sa brda Bajrak, jedinog brda na Ostrvu, da biste uživali u prirodnoj raskoši ostrva Burgaz.

Jedno Crveno Ostrvo

To je najbliže ostrvo Istanbulu, tako da je Kinaliada odličan izbor za brz i miran beg. Ovo ostrvo ima malu površinu u poređenju sa susednim ostrvima. Lako je stići i do najudaljenije tačke ovog malog i simpatičnog mesta za pola sata, gde zajedno žive mnogi ljudi iz različitih kultura. Manastir Hristos i crkva Surp Krikor Lusavorić su dve stare strukture na Kinaliadi. Crkva se izdvaja svojim izuzetnim primerima klesanja u kamenu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Očaravajuća arhitektura, bogata kulturna ponuda, ali i mnoštvo mesta za zabavu, čine da nekadašnji carski grad Beč već veoma dugo predstavlja jednu od omiljenih turističkih destinacija u svetu. U Beču je i sama šetnja već dovoljna atrakcija, pa zato ne čudi ponovni povratak turista u prestonicu Austrije

Beč je zabeležio 1,1 miliona noćenja u martu ove godine što je 61 odsto više gostiju nego u martu prethodne godine i skoro 90 odsto od broja noćenja u istom periodu 2019. godine.

Neto promet smeštajnih objekata u Beču je dostigao iznos od 53,8 miliona evra u februaru 2023. godine, dok su od januara do februara objekti prihodovali 117,1 miliona evra. Najveći broj turista dolazi iz Austrije, zatim Nemačke, Italije, SAD, Velike Britanije, Španije Francuske, Ukrajine, Izraela i Poljske.

Prosečna popunjenost kreveta u martu je iznosila 44,6 odsto, a popunjenost soba 56 odsto, što je porast u odnosu na 2022. godinu (31,1 odsto i 38 odsto). U bečkim hotelima je bilo 70.000 kreveta na raspolaganju u martu. Kapacitet kreveta u hotelima je povećan za 11,7 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.