Toskana će u narednim godinama biti pretvorena u ogromnu umetničku galeriju, a sadržaj iz galerije Ufici će biti raspoređen na više od 100 lokacija

Kako smo već naveli, masovni turizam u italijanskoj regiji Toskana, inače najposećenijem turističkom regionu na svetu, nanosi svakodnevno nenadoknadivu štetu. Upravo zbog toga, firentinska galerija Ufici je rešila da se “otarasi” turista na jedan interesantan način.

Čitava Toskana će postati muzej, slike i skulpture iz galerije će biti raspoređene u više od 100 mesta, jer je ona u potpunosti izgubila na svom značaju, i poseta galeriji nema više smisla, on je nestao u dugim redovima i višesatnom čekanju ispred ulaza.

Sva dela najpoznatijih renesansnih i ostalih umetnika biće raspoređena po celom regionu koji bi trebalo da “rastereti” Firencu i galeriju Ufici, a dela biti izložena u mestima koja su povezana sa njihovim nastankom.

U Srbiji postoji više od 47 banja. Jedan broj njih je uređen i već ima tradiciju u turizmu dok ima banja koje su samo prepoznate kao lečilište, odnosno gde postoji izvor tople, lekovite vode, ali se još uvek nije radilo na komercijalizaciji niti dodatnim uslugama eventualnim pacijentima i turistima

S obzirom na to da se bavimo digitalnim marketingom, a skoro svi u timu agencije „Neparno 10“ vole da povremeno posećuju banje, zanimalo nas je kakva je situacija sa našim banjama na Instagramu, koliko njih koristi prednost Instagrama i koliko ljudi koji posećuju naše banje slikaju i taguju ova lečilišta?

Korišćenje hashtagova

Hashtagove posetioci turističkih mesta često koriste spontano, samoinicijativno. Mada, dobro osmišljen marketing na Instagramu motiviše ljude da koriste hashtag sa nazivom brenda (u ovom slučaju banje). Ima tu i taktika osmišljavanja novih, originalnih hashtagova (pre par godina dobar primer za to je bio #sokobanjanje sa tim hashtagom postavljenim u glavnom banjskom parku). U ovom istraživanju, ispratili smo samo hashtagove sa nazivima banja. Uzimali smo u obzir samo pun, uobičajeni naziv banje, sabirajući varijante sa kvačicama (Č, Ć, …) i bez (C). Dakle, za Sokobanju smo računali samo #sokobanja. Nismo uzimali u obzir spomenuti #sokobanjanje.

Pominjanje svih banja u Srbiji kroz hashtagove je dostiglo oko 211.000 u trenutku kada smo obavili istraživanje. Možda to i nije mnogo, imajući u vidu da ima ljudi koji su postavljali po više slika na Instagram sa istim hashtagom.

Koja banja ima više hashtagova?

Vrnjačka Banja se ubedljivo našla na prvom mestu, sa oko 100.000 hashtagova. Na drugom mestu je Sokobanja sa 41.000, treća Banja Vrdnik sa nešto manje od 13.000.

Slede Banja Koviljača (10.700), Niška Banja (9.500), Prolom Banja (6.600), Ovčar Banja (4.700), Banja Vrujci (4.100), Lukovska (3.800), Bukovička (3.300), Ribarska (2.500), Stari Slankamen (1.700), Rusanda (1.500), Jošanička Banja (1.200), Vranjska Banja (1.170), Pribojska Banja (1.050).

Iza njih je još 10 banja koje imaju između 100 i 1000 hashtagova svaka. Slede još 4 banje koje se mogu nađi na Instagramu uz hashtag sa po 10 do 100 puta.

Na začelju liste je 7 banja sa po manje od 10 hashtagova, i još 10 sa niti jednim hashtagom. Verujemo da banje sa začelja imaju i mali broj posetilaca, ali bi bar neko iz turističkih organizacija tih opština, mogao ponekad da taguje svoju banju.

Treba napomenuti i da osim što naše banje mogu itekako dodatno iskoristiti Instagram kao mrežu za ozbiljan marketing, na mreži je još mnogo slika postavljenih u ovim turističkim mestima bez ikakvih hashtagova, jer ne koriste svi korisnici mreže ovu mogućnost.

Situacija u inostranstvu

Na prvi pogled, brojke kod naših banja izgledaju male, ali nije tako sjajno ni u poznatim inostranim banjama. Heviz je, recimo, banja u Mađarskoj sa najvećim brojem turista. Hashtag #heviz ima tek nešto više od 27.000. Dakle, manje i od Vrnjačke i od Sokobanje. Leukerbad, Švajcarska se pojavljuje sa 48.500 hashtagova.

Zvanični Instagram nalozi banja

Prilikom istraživanja, primetili smo i da je mali broj turističkih organizacija samih banja, ili opština u kojima se banje nalaze, a čije je zvanične naloge lako naći. Većina ih i nema, a dosta njih koji ih i imaju, nisu to vidno istakli ni na nalozima ni na sajtovima, linkom. Ima i svetlih primera, ali ih je malo…

Takođe, u većini slučajeva, zvanični nalozi nemaju mnogo objava, pa su ih na pretrazi na samom Instagramu pretekli nalozi apartmana, hotela i restorana iz tih mesta. Nadamo se da će ovo biti ideja više i podstrek ljudima koji su u banjskom turizmu, kao i da će prilikom sledećeg istraživanja, situacija biti mnogo bolja.

Izvor: Agencija za računarsko programiranje, Neparno 10

Ričard Brenson je, bar tako kažu, zaista odleteo u svemir, i tako započeo ili jedan istorijski dan za čovečanstvo ili jedan sjajan marketinški trik koji treba da popularizuje putovanja van zemlje

Za sada je više od 600 osoba kupilo kartu za let u svemir koji traje 90 minuta po ceni od 250.000 dolara, a među njima se nalaze najpoznatije ličnosti današnjice. Putovanja u svemir su nekad bila samo san, ali vredni i bogati ljudi su odlučili da taj san još bogatijim ljudima pretvore u realnost.

Let ukupno traje 90 minuta, od poletanja do sletanja, a samo neke od ličnosti koje su se odlučile na takav korak su Rijana, Leonardo di Kaprio, Džastin Biber, Tom Henks, Ešton Kučer i Bred Pit.

Početak putovanja, odnosno početak “svemirskog turizma” kako ga nazivaju još je zakazan za 2022. godinu.

Bosna i Hercegovina nalazi se među prvih pet zemalja u Evropi s visokim brojem endemskih vrsta biljaka, o čemu svedoči i prava pravcata prašuma u srcu zemlje nedaleko od glavnog grada

Ravna Vala se nalazi na severoistočnim obroncima planine Bjelašnica, i to je jedinstvena istinska prašuma, netaknuta priroda koju čovek još uvek nije menjao. Poznata je po velikom broju drveća, i dosta je veća od okolnih šuma, a pojedina stabla se uzdižu od tla i do 40 metara visine.

Ova prašuma se prostire između 1.280 i 1.440 metara nadmorske visine, i u njoj osim bogatog šumskog fonda neverovatne lepote i značaja živi i veliki broj životinja od kojih je najveća i možda najznačajnija mrki medved.

U šumi je zabranjena bilo koja aktivnost, nema seče stabala, jedino što se može povremeno videti je tim naučnika koji proučava biljni i životinjski svet. Ovakav primer šume je izuzetno redak na tlu starog kontinenta, pa se Bosna i Hercegovina može ponositi svojim prirodnim bogatstvom.

Gradske vlasti Beča su odlučile da pokrenu jednu interesantnu i korisnu inicijativu koja treba da podstakne i stanovnike grada ali i turiste da se vakcinišu na krstarenju lepim plavim Dunavom

Gradonačelnik Beča Mihael Ludvig predstavio je rečni kruzer na kom će, osim krstarenja, svi zainteresirani moći i da se vakcinišu. Kruzer će ploviti petkom, subotim i nedeljom na Dunavu, kako bi svi građani mogli da po završetku svojih poslova i obaveza dođu i opuste se u vožnji brodićem.

Iako je u Beču vakcinacija dosta spora, za sada nije zebeležen trend pada interesovanja, pa bi u te svrhe grad mogao da iskoristi i ostale turističke sadržaje, počevši od obilaska grada autobusom ili drugim prevoznim sredstvima.