8 C
Belgrade
sreda, maj 14, 2025
ukucajte ovde...
Naslovna Blog Stranica 229

Najbolji evropskih gradovi za romantičan obrok

Od
Redakcija
-
0
Najbolja destinacija za odmor na svetu Pariz
Photo: iStock

Putovanje u neke nove zemlje i krajeve je samo po sebi izuzetno romantično, novo okruženje i otkrivanje drugih kultura mogu pružiti potpuno nova iskustva. Koji grad ima najbolju ponudu u restoranima za zaljubljene?

Internet portal Uswitch je napravio listu najboljih evropskih prestonica za zaljubljene parove kada je hrana u pitanju. Na temelju procena romantičnih atmosfera lokalnih restorana, ocena hrane i usluga, odnosno prikupljanjem hiljada recenzija putnika, izračunao je romantični rezultat svakog glavnog grada.

Ubedljivi prvi na listi je Pariz, koji je dobio ocenu 10 od mogućih 10. O Parizu ne treba puno govoriti, on je u suštini i simbol romantike i ljubavi. Na drugom mestu se nalazi Kopenhagen sa ocenom 9.7, a treće mesto je zauzeo Berlin sa ocenom 9.5.

Više o ostalim gradovima možete pronaći na zvaničnoj internet stranici.

Condé Nast Traveler – najlepše plaže u Evropi

Od
Redakcija
-
0
Sveti-Stefan-Crna-Gora
Photo: iStock

Poznati magazin o putovanjima, Condé Nast Traveler, uvrstio je jednu zemlju iz našeg regiona na listu destinacija koje su najpoželjnije za letnji odmor, i posebno izdvojio lepote obala i plaža u toj zemlji

Kako navodi Turistička organizacija Budve, magazin Conde Nast Traveller je izdvojio  Sveti Stefan kao mesto sa najlepšim plažama u Evropi, i kao mondensko mesto koje se mora posetiti.

Magazin je naveo da je plaža Svetog Stefana okružena gustom borovom šumom sa predivnim morem boje plavog mastila, a da je samo ostrvo povezano uskom prevlakom postalo još 1960-ih mesto okupljanja bogatih i slavnih.

Od ostalih plaža na listi najlepših izdvajaju se  Zlatni rat u Hrvatskoj, Santa Giulia na Korzici, Porto Katski na grčkom ostrvu Lefkada, francuska plaža Calanque d’en Vau u Kasisu, Kvalvika u Norveškoj, Praia do Carvalho u Portugaliji, Spiaggia Grande u italijanskom Pozitanu, Cala Macarella na Menorci, Luskentyre na ostrvu Haris u Škotskoj, Kleftiko na ostrvu Milosu u Grčkoj, Playa de Ses Illetes u Formenteri, Seitan Limania na Kritu, Cala Coticcio na Sardiniji i Dolina leptira u Turskoj.

EU objavila značajnu promenu kod kovid potvrda

Od
Redakcija
-
0
EK Predlažemo kovid sertifikate, ne pasoše

Evropska komisija je donela odluku koja omogućava državama članicama da izdaju digitalne kovid potvrde koje se baziraju na brzim antigenskim testovima

Kovid potvrde su do sada bile utemljene isključivo na rezulatima koje je omogućavao PCR test, dok nova pravila omogućavaju državama članicama da izdaju potvrde na temelju rezultata brzih antigenskih testova.

Novi visokokvalitetni antigenski testovi biće validni za sve putnike kako bi se omogućilo lakše putovanje, posebno putnicima koji su zaraženi varijantom omikron koronavirusa. U cilju obezbeđivanja pouzdanosti i tačnosti potvrda, testovi moraju biti na zajedničkom popisu EU brzih antigenskih testova, a testiranja moraju obaviti profesionalni zdravstveni radnici.

Kako izgleda muzej budućnosti?

Od
Redakcija
-
0
Dubai-muzej

U Dubaiju je otvoren „Muzej budućnosti” koji će po svemu sudeći biti najsavremenija i najlepša atrakcija u toj zemlji, verovatno i u svetu

Muzej budućnosti će se stalno menjati i prilagođavati vremenu, ali će istovremeno biti i prostor za razvoj novih tehnologija. Zgrada muzeja ima sedam spratova i sadrži kombinaciju prostora za izlaganje eksponata posvećenih budućnosti i radionica za testiranje i razvoj novih naučnih rešenja.

Muzej je smešten pored Emirates kula, i predstavlja arhitektonsko i inženjersko čudo, napravljen je od stakloplastike i nerđajućeg čelika, a magazin National Geographic ga je već prepoznao kao jednog od 14 najlepših muzeja na svetu.

Aranski, španski jezik koji to u stvari i nije

Od
Redakcija
-
0

Geografski gledano, španski region Val d’Aran bi u stvari trebalo da bude deo Francuske, ali nije ni francuski ni španski ni u kulturi, istoriji, pa čak ni u jeziku

Granice u Pirinejima bi trebalo da budu jednostavne. Na južnoj strani planinskog lanca, vi ste u Španijij. Na severnoj strani, vi ste u Francuskoj. Međutim, ukoliko posetite Val d’Aran, geopolitika dobija jedan vrlo komplikovan zaplet.

Val d’Aran je u stvari na pogrešnoj strani planina. Geografski, ova mala planinska dolina s populacijom od 10.000 ljudi bi trebalo da bude u Francuskoj. Međutim, Val d’Aran je posebna zajednica ljudi unutar španskih granica, tj enklava na severnim padinama Pireneja.

Službeno, Val d’Aran je unutar administrativnih granica deo Katalonije, ali uprkos tome što je vekovima bio “uhvaćen” između većih kraljevstava i država, Val d’Aran nikada nije odustao od svog lokalnog identiteta. Ključ za taj lokalni identitet je aranski jezik, koji je uz katalonski i španski službeno priznat kao treći jezik Katalonije.

Aranski jezik je poseban dijalekt oksitanskog jezika, koji se u svom srednjovekovnom vrhuncu govorio od Pireneja do Pijemonta. U 11. i 12. veku došlo je do ekspanzije oksitanske poezije širom Evrope. Jezik su nadaleko raširili trubaduri, pesnici i pisci koji su govorili i izvodili srednjovekovne romanse tim jezikom. U Val d’Aran-u je oksitanski jezik preživeo kao aranski.

Val d’Aran je oduvek bio mesto trgovine. To je dolina komunikacije, a ne izolacije, i meštani svoju posebnost vide kao prednost. Ovde jezik nikad nije bio predmet podele, već spajanja ljudi.

Ovaj region je poznat i po turizmu, po neverovatnoj prirodi i srdačnosti meštana, izgleda da su jezičke barijere potpuno marginalne kada je upoznavanje jedne kulture i tradicije u pitanju. Odličan za aktivan odmor, idealan za hedonizam, Val d’Aran je nešto zaista posebno, naročito ako volite autentičan i nesvakidašnji odmor.

Sajam ukusa GASTexpo i Sladoled, ponovo uživo

Od
Redakcija
-
0

Gastronomija, piće, kafa, poslastice, pekarski proizvodi, sladoled, pivo, vino i oprema za hotele i ugostiteljstvo – osam HoReCa oblasti na jednom mestu. Poslednji vikend u martu 2022. godine u slovenačkom glavnom gradu, Ljubljani, već tradicionalno je rezervisan za jubilarni 15. međunarodni stručni sajam ukusa GASTexpo i Sladoled. U četiri dana ponudićemo i predstaviti najnovije trendove u gastronomiji i tehnološke inovacije i pružićemo smernice u ugostiteljstvu i hotelijerstvu

Već petnaest uzastopnih godina Sajam ukusa nudi neuporediv stručni pogled na trendove i novosti u ugostiteljstvu i hotelijerstvu u regionu Alpe-Adria i širem međunarodnom okruženju. I ovog puta poslije dve godine očekujemo više od 300 domaćih i stranih izlagača koji zastupaju poznate robne marke, predstavljaju svoj rad, šire znanje i postavljaju smernice i trendove u branši, kao i 15.000 posetilaca.

Izlagači i posetioci će se susresti na sajmu u želji da dobiju i razmene znanja, ostvare poslovne kontakte i rašire mrežu, promovišu svoje robne marke, predstave i postave se na gastronomsku i hotelijersku kartu i potraže nove poslovne prilike. Sajam je jedini događaj koji to omogućuje jer pre svega naglašava lične kontakte.

Važan deo sajma su i praktične i stručne radionice koje posetiocima omogućavaju da nauče i upotpune svoje znanje od najboljih u ovoj struci. Pokrivaju široku kulinarsku oblast – od škole pečenja pice, slatkiša, pekarskih proizvoda i bio-veganskih radionica do pripreme sladoleda, koktela, kafe, piva i radionica „Latte Art & Barista“. Četvorodnevne događaje upotpunjuju i takmičenja. Najbolji kulinarski stvaraoci oprobaće se pri pripremi pice, piva, umetnosti crtanja na peni od mleka na kafi itd.

Sajam ukusa GASTexpo i Sladoled je vodeći međunarodni stručni sajam u regionu u oblasti HoReCa, zato je neizostavan događaj za zaposlene i stručnjake u ovoj oblasti, ali i za zainteresovanu stručnu javnost. Sajam obezbeđuje kvalitet usluge, raznoliku i široku ponudu, a najvažnije je da daje prostor stručnosti i inovacijama u oblasti gastronomije i hotelijerstva.

Sajam ukusa je praznik gastronomije i hotelijerstva, ne samo u Sloveniji, već i van njenih granica, pre svega u regionu Alpe-Adria. U prilog tome ide i činjenica da više od trećine događaja na sajmu organizuju strani izlagači i stručnjaci koji svojim znanjem, iskustvima i dobrom praksom, sajmu obezbeđuju jedinstvenu i neuporedivu dodatnu vrednost.

U isto vreme na Gospodarskom razstavišču odvija se i sajam turizma, kampovanja i karavaninga ALPE ADRIA.

Na poslednjim sajmovima posećenost je prevazišla sva očekivanja i oborila sve rekorde – 20.000 posetilaca. Očekujemo da će i na sledećima biti tako, jer su posle dve godine korona krize, svi željni druženja i ličnih kontakata.

Zato ne propustite vodeći stručni sajam u regionu Alpe-Adria, koji svake godine postavlja smernice u ugostiteljstvu i hotelijerstvu! Pridružite nam se kao izlagač ili posetilac da zajedno oblikujemo sadašnjost i budućnost ugostiteljske i hotelijerske struke, grana industrije koje najbrže rastu i najviše se menjaju.

Više o sajmu na www.gast.si

 

Vinske etikete ipak bez zdravstvenih upozorenja

Od
Redakcija
-
0
Vino posvećeno koronavirusu
Photo: Pexels

Članovi Evropskog parlamenta nisu prihvatili preporuku za stavljanje zdravstvenih upozorenja na etikete vina

Evropski parlament podržao je niz amandmana na preporuke Posebnog tela za borbu protiv raka (BECA), koji se između ostalog tiču i zdravstvenih upozorenja na etiketama vina i ostalih alkoholnih pića.

Preporuku za upozorenja na etiketama vina koja treba da prate upozorenja kakva vidimo na kutijama cigareta zastupnici EU parlamenta su odbili, navodi Decanter. Evropski parlament je takođe odbacio teoriju da postoji bezbedan nivo konzumiranja alkohola kada je prevencija raka u pitanju.

Najbolje evropske plaže za zabavu

Od
Redakcija
-
0
Plaža zabava partijanje
Photo: Unsplash/Cassie Gallegos

Evropske plaže su oduvek bile odlična mesta za odmor, ali takođe i za zabavu. Koje su to najbolje plaže u Evropi za partijanje?

Internet portal BeachAtlas je napravio listu najboljih plaža za zabavu u Evropi, i interesanto je navesti da se na drugom mestu nalazi i jedna iz našeg regiona, tačnije iz Hrvatske.

Plaža Zrće nalazi se na severoistočnom delu ostrva Pag u blizini grada Novalja. Zrće je šljunčana plaža, jedna od najlepših i najatraktivnijih plaža na Jadranu, poznata i po tome da se tamo okuplja mlađi deo populacije kako bi uživao u danonoćnom provodu.

Listu najboljih 10 plaža možete pronaći na zvaničnoj internet stranici.

Počinje pohod mohačkih bušara

Od
Redakcija
-
0


Zastrašujuće maske koje ispraćaju zimu

 Već vekovima baranjski Šokci zimu ispraćaju pohodom bušara, jednim od najupečatljivijih narodnih običaja u Mađarskoj. Ovaj običaj koji se tradicionalno obeležava u Mohaču, biće organizovan i ove godine od 24. februara do 1. marta.

Reč bušare označava ljude odevene u ovčije runo koji nose zastrašujuće drvene maske i koji svakog februara ispraćaju zimu povorkom tokom koje prave veliku buku ogromnim čegrtaljkama. Povorka počinje iskrcavanjem bušara sa Dunava i njihovim pohodom na grad, čime se evocira stara legenda da su prve bušare svojim strašnim izgledom uplašili Turke i oterali ih iz Mohača. Legenda o Turcima nikada nije istorijski potkrepljenja, a antropolozi pohod bušara vezuju za obeležavanje kulta sunca, ispraćanje zime i dočekivanje proleća. Kulminacija pohoda bušara je spaljivanje mrtvačkog kovčega na glavnom gradskom trgu u Mohaču čime se ritualno ispraća zima.

Danas je pohod bušara šestodnevni festival na kom vlada karnevalska atmosfera, a program upotpunjuju i razne druge aktivnosti poput takmičenja u izradi masaka, izložbi tradicionalnih zanata i nastupa folklornih ansambala. Ovaj običaj je od 2009. pod zaštitom Uneska kao deo nematerijalne svetske baštine, a svake godine ga posećuje sve veći broj posetilaca iz celog sveta.

Magdalena Jezdić, somelijer restorana Bacco, hotel Grand Kopaonik

Od
Redakcija
-
0

Kao što u vinskom svetu ne možemo da tvrdimo da je starije uvek bolje, tako i profesija somelijera koja se vezivala uglavnom za prekaljene vinske poznavaoce, pokazuje da mladost ima posebnu draž i kvalitet. U eksluzivnim restoranima širom sveta sve više rade mladi stručnjaci za vina, a u prilog svemu tome govori podatak da zvanično najbolji somelijer sveta Mark Almert, ima samo 27 godina. Ovom ugostiteljskom trendu nije odoleo ni Hotel Grand koji je sa svojim restoranom Bacco na Kopaonik doneo luksuzni fine dining pristup uz neodoljivi šarm francuske kuhinje. Kao predvodnik inovativnih i hrabrih ideja, poput sličnih restorana širom sveta, poverenje je poklonio mladoj dami, somelijerki, Magdaleni Jezdić. Ova šarmantna i ambiciozna devojka, to opravdava svakoga dana, a najbolji način da se u to uverite je da pročitate ovaj intervju, a onda posetite Bacco i probate njihova slasna uparivanja vina i hrane

TU: Kada se pojavila vaša strast prema vinu?
MJ: Moj vinski put je započeo još tokom studentskih dana kada sam se prvi put susrela sa vinskim regijama i sortama. Posećivala sam vinske sajmove i degustirala srpska vina. Zatim, kada sam počela da radim u hotelijerstvu, u sektoru hrane i pića, to je doprinelo da se moja strast prema vinu rasplamsa i da preduzmem profesionalne korake po pitanju edukacije i napredovanja u vinskom svetu.

TU: Šta dobar somelijer mora da poseduje da bi bio uspešan u svom poslu?
MJ: Pre svega ljubav prema vinu, kao i pravilno shvatanje somelijerstva kao umetnosti koju prati hedonizam. Što se tiče našeg posla, kao i kod drugih zanimanja, smatram da je samo jedan odsto talenat, a sve ostalo je rad i zalaganje.

TU: Koji elementi su potrebni za formiranje vinske karte i kako određujete koja će se vina naći na njoj?
MJ: Jedna od veoma važnih stvari kad je u pitanju restoran i njegov renome, jeste kvalitetna vinska karta. To je često i epitet kojim se opisuju najbolji restorani, a za poznavaoce vina, bogata vinska karta je više nego dovoljna za jednostavan izbor i toplu preporuku. Prilikom formiranje vinske karte, počinjemo od samog koncepta restorana i ciljeva koje želimo da postignemo. Pre svega, vinska karta treba da prati gastronomsku ponudu restorana. Isto tako je važno da u vinskoj karti postoji određen red, sa ciljem da bude pregledna i jasna. Kvalitetne vinske karte se uvek kreiraju prema stilu vina, počev od laganih ka punijim. Koja vina će se naći na vinskoj karti, zavisi od više elemenata, poput toga da li želimo da preovlađuju domaća ili strana vina, kakva je hrana sa kojom ta vina treba da uparimo, koja je ciljna grupa naših gostiju, koliko uspešno možemo nabaviti određene etikete i naravno, na kraju mnogo zavisi i od iskustva i intuicije samog somelijera.

TU: Koliko je široka paleta vina u restoranu Bacco?
MJ: Restoran Bacco poseduje veoma kompleksnu vinsku ponudu, sa još upečatljivijim vinskim podrumom u kome se naša vina čuvaju. Imamo 162 etikete, gde preovlađuje Francuska sa svojim regijama, ali ne zaostaje ni Italija sa supertoskanskim vinima, kao i Balkan i Srbija, a tu su i vina „Novog sveta“. Mogu slobodno reći da posedujemo najkvalitetniju vinsku ponudu na Kopaoniku.

TU: Postoji li među etiketama restorana neka na koju ste naročito ponosni i zbog čega?
MJ: Definitivno vertikala Chateau Palmer iz srca Margaux, u Bordeaux regiji sa postojanim, uravnoteženim, dugim i svilenkastim kreacijama. Ovo je potpis Chateau Palmer, koji predstavlja jedan od najpoznatijih trećih rodova. Retki su restorani koji mogu ponuditi vertikale etiketa, pogotovo francuskih, tako da sam baš ponosna na to. Pored ove imamo jos jednu vertikalu, a to je Chateau de Beaucastel Chateauneuf du Pape. Chateauneuf-du-Pape je drevno selo između gradova Oranž i Avinjon, u južnoj francuskoj dolini Rone. Poznato je po moćnom crvenom vinu punog tela, uglavnom napravljenom od trilinga vinskih sorti tipičnih za južnu Ronu, Grenache, Sirah i Mourvedre. Ove tri sorte preovlađuju, a inače se vino dobija kombinacijom čak 13 sorti.

TU: Francuska kuhinja u fuziji sa srpskim vinima – kako gosti reaguju?
MJ: Reakcija gostiju na celokupnu našu priču je, bez skromnosti, fantastična. Zaista dolaze gosti koji su uvek spremni da probaju nešto novo, drugačije, pogotovo taj deo gde uparujemo francusku kuhinju sa srpskim vinima. Cilj je da prikažemo da zaista naša vina imaju potencijal i da mogu da isprate jela na internacionalnom nivou. A uvek nam je zadovoljstvo kada gostima stvorimo nove vidike i kada izađu iz nekih svojih standardnih okvira.

TU: Koji su to aktuelni trendovi u vinskom svetu i koliko publika ovde to prati?
MJ: Istakla bih prvenstveno da je porastao broj konzumenata vina. Sve više milenijalaca konzumira vino, i to je navelo brojne vinare da se posvete pravljenju zanimljivije i šarenije etikete, što imamo priliku da primetimo i u srpskom vinarstvu. Vina se sve više piju kod kuće, pogotovo od doba karantina. Primećuje se snažan rast u prodaji vina, kako onlajn, tako i po vinotekama i prodavnicama. To ujedno znači da se očekuje veća potražnja vrhunskih i premijum vina koja su po ceni daleko dostupnija u prodavnicama nego u restoranima. Samim tim ljudi mnogo više čitaju o vinu i edukuju se. U toku razgovoru sa gostima, dolazim do zaključka da svaka druga osoba ima svoj mali podrum vina sa odabranim etiketama. Takođe, sve veća želja konzumenata za zdravim i održivim proizvodima, nas dovodi do proizvodnje prirodnih i biodinamičkih vina. Smatra se da će se nastaviti trend potrage za teroarom u vinima, tim otiskom porekla. To dalje znači šansu za manje poznate vinske regione, poput našeg, da pokažu po čemu se njihova vina razlikuju. Tome na svoj način doprinosi i pandemija koja je desetkovala priliv mnogih poznatih vina na svetskom tržištu, pa se deo potrošača okrenuo istraživanju vlastitog vinskog dvorišta. Pored toga, uvek su tu i novi trendovi u načinu proizvodnje vina, poput odležavanje vina u buradima od burbona. Zatim nove čaše, dekanteri…

TU: Kakvi su vaši planovi za budućnost?
MJ: Vođenje Bacco restorana i postavljanje vinske liste, kao i održavanje koncepta i standarda, mi je donelo brojne izazove, ali i pospešilo moje znanje o hrani, vinu, komunikaciji sa gostima… Sebe zamišljam u nekom od restorana sa Mišlenovim zvezdicama, gde bih svoje znanje i umeće podigla na još viši nivo. S druge strane, možda jednog dana baš Bacco dobije „zvezdicu“, što bi zaista bilo najbolje. „Nikad ne reci nikad!“

  

1...228229230...325Stranica 229 od ukupno 325

Poslednje objave

TU magazin je specijalizovani magazin posvećen turizmu, ugostiteljstvu i HoReCa sektoru u Srbiji i regionu.

Najčitanije

Poslednje objave

Popularne kategorije

© TU magazin 2025.